Od El–Hasan ibn Alijj, unuka Allahovog poslanika a.s. njegovog mirisnog cvijeta se prenosi da je rekao: „ Zapamtio sam od Allahovog poslanika a.s.: ‘Ostavi ono što je sumnjivo a prihvati ono što nije sumnjivo.‘“
Na temu sumnje smo govorili kada smo tumačili hadis „Halal i haram su jasni…“ Tako da ćemo danas reći samo nekoliko citata, a zatim ćemo se osvrnuti na sumnju u fikhu.
Hassan ibn Ebi Sinan je rekao: „Ništa lakše nema od pobožnosti. Ako u nešto sumnjaš kloni ga se.“ tz. ako želimo da sačuvamo našu vjeru radit ćemo samo ono što nam je sigurno da je halal, dok ćemo se harama i sumnjivih stvari kloniti.
Jedna predaja kaže: „Klonite se sumnjičenja, jer je sumnja najveća laž!“ Zbog toga klonimo se sumnjičenja ljudi. Govorimo samo ono u što smo 100 % sigurni, što smo vidjeli svojim očima, i to opet dobro vidjeli. Šejtan želi pomoću sumnje da pokida naše bratske, rodbinske, komšijske veze.
Koliko puta ste čuli da neko kaže da mu ta i ta osoba pravi sihr. I onda se te osobe zavade. Klonite se toga. Prokleti šejtan je spreman na sve. On laže, petlja, podvaljuje…on nikada ne miruje samo kako bi među nama posijao klicu mržnje i razdora.
Takođe se često u našoj mahali čuje da se za nekog kaže: „Odkud mu? Beli je negdje ukrao.“ Klonite se i ovoga. Postoje dva suda koji su zaduženi za ovakve stvari. Prvi je ovodunjalučki. Ako je neko nešto ukrao , a mi 100 % sigurni u to, onda ga trebamo tužiti i to dokazati pred sudom, ako istinu govorimo. Ali rijetki su ovakvi slučajevi. A na kraju svi ćemo doći pred Božiji sud, i ja i ti i on, pa ćemo polagati račune odkud nam šta.
Jesmo li to toliko sigurni za svoj račun, pa da nam samo ostane da se brinemo o tuđem?
Allah dž.š. kaže: „…a o tome ništa ne znaju, slijede samo pretpostavke, a pretpostavka istini baš nimalo ne koristi.“
U fikhu postoji pravilo koje glasi: ”Ono što je sigurno, ne može se otkloniti sumnjom.”
Ovo fikhsko pravilo se proteže kroz sve grane fikha, ali mi ćemo se ovdje ograničiti samo na nekoliko primjera sa kojima se mi često susrećemo u toku obavljanja naših ibadeta.
Znajte da je šejtan čovjekov otvoreni neprijatelj. On će sve uraditi da mi ne uradimo određeni ibadet, ali ako ne uspije da nas odvrati od ibadeta, on će pokušati taj ibadet da nam oteža ili da u njemu ne budemo najbolje skoncentrisani.
Može se desiti da čovjek uzme abdest, a onda prođe određeni period i on onda počne sumnjati, da li je izgubio ili nije abdest. Shodno gore navedenom pravilu ovo će se riješiti na sljedeći način: Ono što je sigurno, jeste da smo uzeli abdest, ono u šta sumnjamo da li smo ga izgubili. Ovdje se uzima ono što je sigurno, a ostavlja se sumnja, tako da se računa da imamo abdest.
Takođe, može se desiti da klanjamo, a onda nam se učini da smo pustili vjetar. Da li ćemo namaz prekinuti, računajući da smo izgubili abdest ili ćemo nastaviti klanjati?
U hadisu se kaže: “Neki čovjek se požali Allahovom Poslaniku a.s. da mu se učinilo, dok je bio u namazu, da je pustio vjetar. Allahov Poslanik a.s. je rekao da ne izlazi (iz džamije) i da ne prekida namaz sve dok ne čuje zvuk ili ne osjeti smrad.” tz. nećemo prekidati namaz samo ćemo nastaviti dalje, jer nismo sigurni da li smo izgubili abdest ili ne.
Takođe u toku mjeseca ramazana može nam se desiti da čovjek pomisli da još traje vrijeme sehura ili da je nastupio iftar, a kasnije se ispostavi da je jeo preko vremena ili prekinuo post prije vremena, kako će postupiti?
Stav većine islamskih učenjaka jeste da je dužan napostiti taj dan.
Veoma često, pogotovo starijim se zna desiti sumnja u namazu, pa čovjek ne zna da li je klanjao dva ili tri, tri li četiri rekata…Kako postupiti u takvim situacijama?
Ako čovjek klanja i posumnja u broj rekata koje je klanjao, a to mu se dešava prvi put i zaborav mu nije uobičajan, namaz je pokvaren i ponovit će namaz. Međutim, ako mu se zaborav ponavlja, uzet će manji broj rekata i učinit će sehvi sedždu. Ako se pojavi sumnja nakon što je predao selam neće se na to obazirati, osim ako ne preovladava mišljenje da je pogriješio.
Ako bi čovjek posumnjao da li je obavio neki namaski rukn npr. sedždu, uzet će da nije, a zatim će učiniti sehvi sedždu.
Ako čovjek posumnja da je nešto pogrešno proučio u namazu, nešto dodao ili oduzeo, neće se na to obazirati i neće činiti sehvi sedždu. Naše je da se trudimo da proučimo najipravilnije što možemo, a ako pogriješimo, pa Allah je zaista Milostivi.
Zaključak je da se držimo onoga što je sigurno, a da sumnju zanemarimo.
Gospodaru učini nas od onih koji jasno ralikuju istinu od laži. Amin!!!