Jednog dana dođe ranjena ptica kod Sulejmana i kaže mu da joj je derviš slomio krilo. Sulejman odmah pozva derviša na svoj dvor i upita ga;
“Ova ptica se žali na tebe, zašto si joj slomio krilo? ”
Derviš se poče braniti, pa reče:
“Sultane, htio sam uloviti ovu pticu. Prvo nije pobjegla, ja sam prišao skroz do nje, ali ona opet nije pobjegla. I ja sam skočio na nju misleći da će mi se predati, ali ona je pokušala pobjeći baš kad sam je htio uhvatiti, tako da sam joj u tom ternutku slomio krilo.“
Tada se Sulejman okrenuo ptici i rekao:
“Gle, i ovaj derviš je upravu. Zašto nisi pobjegla? Bio je blizu tebe. Mogla si odletjeti i tako se spasiti, umjesto što se sada žališ da ti je njegova ruka i krilo slomila”
Ali ptica, na iznenađenje Sulejmana, reče:
“Gospodine, nisam pobjegla jer sam ga vidjela u derviškoj odjeći. Da je lovac odmah bi pobjegla. Neće mi nauditi neko ko je postao derviš, mislila sam da će se ovi ljudi bojati Boga i zbog toga nisam pobjegla.”
Sulejman reče:
“Ptica je upravu, odmah dervišu polomite ruku.”
Međutim, ptica se usprotivi ovoj presudi i reče: “Gospodine, da se niste usudili učiniti tako nešto!”
Sulejman iznenađeno upita “Zašto?”
A ptica reče:
“Gospodine, ako slomite ruku dervišu, on će učiniti isto kada njegova ruka zacijeli. Najbolje bi bilo da mu skinete tu dervišku haljinu. Raspremi ga da ptice poput mene više nikada ne budu prevarene.”
POUKA: Ne sudi čovjeka po odjeći!!! Izgled nije bitan, bitna je unutrašnja ljepota. Šta god tražiš traži u sebi.