Piše: Fejzullah Hadžibajrić
U vrijeme Muhammeda , a.s., stizale su razne vijesti iz Jemena, između ostalog kako to spominju historičari i vijest o Uvejsu Kareniji, koji je tada živio u Jemenu. (Vejsil Karani)
Za Uvejsa su govorili, da je istinski okrenuo lice Allahu, dž.š., i da je počeo pozivati ljude u islam. Pričalo se za njega, da poznaje propise dina i da druge podučava u tome, te da ih upućuje, kako će znati mjeru o dunjaluku (da ih ne bi dunjaluk zanio, te da ne biše zalutali). Uz taj rad bio je počašćen i time da nosi bajrak islama, sa riječima: „La ilahe illellah, Muhammedun resulullah!“
Evo takve su vijesti stizale iz Jemena, pod konac Alejhisselamovog života.
Hazreti Pejgamber je zavolio Uvejsa, premda ga nije vidio, pa je rekao svojim ashabima, hazreti Omeru i hazreti Aliji:
- Kad susretnete Uvejsa, zamolite ga da vam dovu čini, jer je njegova dova kabul. (Ovdje nas hazreti Pejgamber upućuje, da možemo od drugog roba tražiti, da nam dovu čini.)
Zatim je Alejhisselam počeo kazivati, ko je Uvejs i kakav je, pa ga je ovako opisao:
- On je blijedolik, rumen, širokih pleća, srednjeg rasta, glatke kože, kratka vrata. Kad klanja, meće desnu ruku po lijevoj. Lijepo uči Kur’an. Na sebi ima dvije haljine od vune, gornju i donju. Nepoznat je na zemlji, a poznat na nebesima. Ispod lijeve plećke ima bijel, jajast mladež. Na Sudnjem danu, reći će se robovima: „Uđite u Džennet!“ A njemu će se reći: Stani i traži koliko hoćeš šefaata za svoja plemena Rebia i Mudar!“
Hazreti Alija i hazreti Omer, r.a., upitaše Alejhisselama:
- Kada ćemo se susresti sa Uvejsom?
Hazreti Pejgamber im odgovori:
- S njime ćete se susresti jedanput, za vrijeme hadža.
I preselio je Resulullah na bolji svijet, a u srcu hazreti Omera i hazreti Alije pojavila se ljubav prema Uvejsu – čovjeku, koga je ovako pohvalio hazreti Pejgamber – i ta ljubav bivala je iz dana u dan sve jača i jača. Čeznuli su za susretom sa njim, pa su svake godine, sa nestrpljenjem i žudnjom, očekivali dane hadža. Na sve strane raspitivali su se za Uvejsa, i nisu propuštali ni jedne grupe iz Jemena, a da se nisu podrobno raspitali o čeovjeku, koji bi nosio ime Uvejs, a uz to ima osobine i svojstva, kojima ga je hazreti Pejgamber opisao.
Ovo se iščekivanje oteglo dugo (oko deset godina), ali su hazreti Omer i hazreti Alija bili uporni i strpljivi i ništa ih nije ometalo, da se i dalje raspituju za Uvejsa. Čak je i hazreti Omer, kao halifa, nalazio vremena za to, premda je bio zauzet državnim poslovima.
Prošlo je devet godina i nastala deseta (otkako je Alejhisselam navijestio Omeru i Aliji susret sa Uvejsom). Nekoliko njihovih najbližih prijatelja znalo je da oni očekuju taj susret i da se raspituju za Uvejsa. Jednog dana, došao je hazreti Omeru jedan od tih prijatelja i obavijestio ga, da je stigla jedna karavana iz Jemena, koja je nešto zakasnila, i da – po svoj prilici – u toj karavani ima jedan čovjek, koji po svojim svojstvima, odgovara Uvejsu. Hazreti Omer požuri da dočeka tu karavanu, kad tamo hazreti Alija već stigao prije njega i raspituje se za čovjeka: blijedolika, rumena, širokih pleća, srednjeg stasa, glatke kože, kratka vrata – sve onako, kako im ga hazreti Pejgamber opisao.
Oni koji su bili u toj kafili, čudili su se što se ova dvojica tako detaljno raspituju za jednog čovjeka. A znali su, da među njima ima jedan čoban, koji im je čuvao deve, a koji je odgovarao tome opisu. Naročito ih je čudilo to, što se hazreti Omer, kao halifa, i hazreti Alija, amidžić hazreti Pejgamberov, raspituju za toga čovjeka, goreći od želje, da se vide sa njim.
Najzada će reći jedan iz kalife hazreti Omeru:
- Ima u nas jedan mladić, malo perišan (pometen, rasijan), poderanih haljina, koji nam čuva deve, za nekoliko dirhema. Valjda na njega mislite?
- Dajte mi ga! – uzviknu hazreti Omer. I ovaj Arabija povede dvojicu radoznalih, da se vide sa ovim mladićem.
Tako su se, u Mekkanskoj dolini, susreli hazreti Alija i hazreti Omer sa Uvejsom. Među njima je potekao govor, koji je vjerno zabilježen u knjigama tariha i tesavvufa.
Kada su Omer i Alija ugledali Uvejsa, prišli su mu bliže i nazvali selam.
- Ko si? – upitali su ga obojica u isti mah.
- Ja sam čoban, odgovori mladić. Čuvam deve, u najmu sam kod ovih ljudi.
- Pitamo se kako ti je ime? Uzvratiše Omer i Alija.
- Abdullah! (tj. Božiji rob) – odgovori mladić.
Nezadovoljni takvim odgovorom, oni mu rekoše:
- Mi znamo, da sve što je na nebu i na Zemlji, sve robuje Allahu, dž.š., sve su to Božiji robovi. Kaži nam, kako te je mati zvala?
Mladić, pomalo zbunjen i ljut, odvrati:
- Ama, šta hoćete vas dvojica od mene?
Onda mu oni ispričaše, kako im je hazreti Pejgamber opisao Uvejsa el-Kareniju i rekoše mu, da oni misle, da je to on, jer su kod njega pronašli sve znakove, koje im je spomenuo hazreti Pejgamber.
Kada su tako sve opisane znakove provjerili i osvjedočili se, da je to glavom Uvejs, prikučili su mu se i ponovo nazvali selam, želeći da mu budu što bliže, a zatim su ga zamolili, da im učini dovu za rahmet i magfiret.
Uvejs još ništa nije znao, ko su Alija i Omer, pa im odvrati, da on ne traži magfireta ni za jednu određenu osobu, nego dovu čini svim muminima i muminkama.
A onda upita Uvejs:
- Ko ste vas dvojica?
Dođe mu odgovor od prisutnih iz khalife, da su to hazreti Omer i hazreti Alija. Čuvši to, Uvejs utonu u iman, uzvrati im selam i reče:
- Neka vas Allah, dž.š., nagradi hajrom za sve što ste učinili za ovaj ummet!
A onda ušuti. Hazreti Omer ga zamoli:
- Preporuči mi nešto!
A Uvejs odvrati:
- Traži rahmet Allahov u pokornosti Njemu; čuvaj se Njegove srdžbe, kad griješiš; i nikad ne gubi nadu u Njega, između toga dvoga!
Sada mu se obrati hazreti Alija i zamoli ga, da mu kaže razlog, zašto ga hazreti Pejgamber tako volio, premda ga nije vidio. Ovako je to obrazlagao hazreti Alija:
- O tebi nam je pričao Resulullah, iako te nije vidio, ali te je volio. Opisao te je i rekao da si ti najbolji tabiin. Pa, kako ti, Uvejse, predstavljaš sebi Resulullaha?
Na to će Uvejs:
- Ja Ali! Vi ste imali čast i sreću, da se naslađujete, gledajući mubarek lice hazreti Pejgamberovo, a ja sam, eto lišen te časti i sreće. Ali, ja Pejgambera, u svojoj mašti, zamišljam drukčije, nego što ste ga vi vidjeli i osvjedočili se. Ja ga zamišljam kao jedno svjetlo, koje blista; svjetlo koje je ispunilo sav svemir i dopire svuda u ovom materijalnom svijetu; Zamišljam, kao da je gornji kraj tog svjetla dopro do Kavsa i Arša, a donji kraj dopire do sedmog kata zemlje.
Potom je zaplakao Uvejs, a zaplakali su i Omer i Alija, iz ljubavi prema Resululllahu. Zatim hazreti Alija podiže glavu i upita Uvejsa:
- Kako živiš Uvejse, kako provodiš vrijeme?
Uvejs mu odgovori:
- A kako vrijeme provodi onaj, koji, kad osvane, ne zna, hoćeli omrknuti;a kad omrkne, ne zna, hoće li osvanuti!
Hazreti Omer ga upita:
- Kako si dospio do tako visokog stepena?
Uvejs odgovori?
- Ja živim u „mekami havfu“ (u stalnom strahu), a u tome mekamu čovjek se pribojava Rabba, kao da je pobio cio svijet, pa strahuje, kako će za to odgovarati.
Zatim su sva trojica uronila u razgovor o dinu. Hazreti Omer ponudi Uvejsu nafaku i haljine iz Bejtul-mala. Uvejs mu odvrati:
- A šta bih radio s tim? To meni ne treba! Ti vidiš na meni haljine – ja ne znam hoću li ih poderati! Ja za svoj rad primam četiri dirhema, i ne znam, kada ću ih potrošiti. A preda mnom i pred tobom, Omere, stoji jedna velika prepreka: čeka nas težak put (misli na Sudnji dan i ahiret), a tu prepreku može preći samo onaj, ko bude mršav i lahak (ali mršav od amela, od teška posla, a ne od bolesti). Nego, Omere, ti dobro pazi ovaj dunjaluk (prouči ga, nemoj da te zanese), i boj se onoga dana, kada ti neće pomoći ni mal ni porodica!
I Uvejs htjede krenuti. Hazreti Alija se uhvati za njega i reče mu:
- Kako ćeš ići od nas, Uvejse, a mi došli, da se oraspoložimo u tvome društvu?
A Uvejs, već polazeći, odgovori mu:
- Čudi me od tebe, Alija! Ja ne mislim, da bi iko, ko poznaje Rabba, mogao tražiti razgale i raspoloženja kod nekog drugog, osim Rabba!
I tad se završio susret hazreti Omera i hazreti Alije sa Uvejsom. Njih dvojica se vartiše u Mekku, a Uvejs ode svojim putem.
Poslije toga viđen je Uvejs još nekoliko puta. Na Siffinu, kada se vodila velika borba za halifet između hazreti Alije i Muavije, borio se Uvejs na hazreti Alijinoj strani. U borbi sa Bizantijom, pao je kao šehid.
Preuzeto: Preporod septembar 1971. godine