Hvala Allahu dž.š., Gospodaru svih svjetova. Donesimo salavat i selam na posljednjeg Allahovog poslanika i miljenika Muhammeda s.a.w.s., na njegove ashabe, porodicu i na sve koji su živjeli i umrli sa vjerom u srcu.
Braćo, podsjećam sebe i vas na čvrsto vjerovanje u Allaha, Njegove meleke, knjige,poslanike, Sudnji dan i Božije određenje.
Danas je 13. novembar 2015. gregorijanske godine, odnosno 01. safer 1437. hidžretske godine.
Poslanik a.s. kaže: „Iman se sastoji od šezdeset i nekoliko dijelova, a i stid je dio imana.“ (Buharija)
Namaz je dio imana. Namaz je stub naše vjere. Namaz je ugovor između roba i Rabba. Namaz je prvo za šta će čovjek biti pitan na Sudnjem danu. Namaz je ono što razlikuje vjernika od nevjernika, muslimana od kafira. Namaz je ključ dženneta. Sve ovo, i još više je namaz, pa zašto ga onda braćo ne klanjamo? Šta ćemo reći kada nas Allah na Sudnjem danu bude pitao:
„Moj robe, zašto nisi klanjao?“
Zauzet si! Zauzet za šta brate dragi? Zauzet si da klanjaš 5 dnevnih namaza Allahu dž.š., za koji ti od svakog namaza ne treba ni 10 minuta? Zauzet si brate moj dragi Alahu dati 10 minuta od svakog namaza, a nisi zauzet dati ovom dunjualuku 10 sati, 50 sati, stotine sati….. Zauzet si danas Allahu dati 10 min namaza, a nisi zauzet kada su u pitanju serije i filmovi. Teško ti je danas odvojiti pola sata kako bi stajao pred Allahom, a večeras kada naša reprezentacija bude igrala fudbal, neće ti biti teško stajati nekoliko sati. Teško ti je sa Allahom pričati (namaza je tvoj razgovor sa Allahom) nekoliko minuta, ali nije ti teško pričati po mahali. Pa zašto onda dragi moj brate ne klanjaš? Jel zbog toga što si zauzet ili je u pitanju nešto drugo? Braćo što god izmislili kao opravdanje znajte da je to samo obična laž.
Jedne prilike dok sam bio na sijelu kod jedne bliske osobe, pitao sam ga: „Zašto ne klanjaš?“ Malo zastade i reče: „Kad god sam počeo klanjati, kad god sam krenuo u džamiju na namaz, počeli su mi se smijati i govoriti mi: ‘Jesil to ti posto vehabija?’, pa sam zbog toga i odusto.“ Pogledajte braćo moja na koji trik nas sada šejtan lovi. Ako klanjaš, ideš u džamiju, postiš, učiš Kur’an i radiš druga dobra djela, onda si vehabija, a ako ideš u kafanu, kladionicu, psuješ, piješ, drogiraš se onda je ko biva sve ok?
Braćo, ako namaz, džamija, post, Kur’an, dobročinstvo znače biti „vehabija“ onda je i Poslanik a.s. bio vehabija, onda sam i ja vehabija, onda su i svi oni koji ovo rade vehabije. Ali hvala Allahu, pa islam ne poznaje vehabije, nego vjernike i nevjernike, muslimane i nemuslimane. A musliman je svako onaj ko kaže: Ešhedu en la ilahe illellah we ešhedu enne Muhammeden ‘abduhu we resuluhu.Vjerujem i izjavljujem da je samo Allah Bog i da je Muhammed Božiji rob i poslanik. Musliman je svako onaj ko klanja 5 vakat namaza, posti ramazan, daje zekat, ide na hadž i radi ono što je Allah naredio, a kloni se onoga što je Allah zabranio.
Allah dž.š. u Kur’anu kaže:
مَا سَلَكَكُمْ فِي سَقَرَ قَالُوا لَمْ نَكُ مِنَ الْمُصَلِّينَ وَلَمْ نَكُ نُطْعِمُ الْمِسْكِينَ وَكُنَّا نَخُوضُ مَعَ الْخَائِضِينَ وَكُنَّا نُكَذِّبُ بِيَوْمِ الدِّينِ حَتَّىٰ أَتَانَا الْيَقِينُ
“Šta vas je u Sekar (džehennem) dovelo?”
“Nismo” – reći će – “bili od onih koji su namaz klanjali i od onih koji su siromahe hranili, i u besposlice smo se sa besposlenjacima upuštali, i Sudnji dan smo poricali, sve dok nam smrt nije došla.” (Al-Muddassir,42-47)
Braćo, neobavljanje namaza je jedan od glavnih razloga zašto će ljudi biti u džehennemu. Zbog toga draga moja braćo ako želimo izbjeći džehnemsku patnju onda pogledajmo svoje stanje. Pogledajmo svoj namaz. Ako naš odnos prema namazu bude ispravan onda ćemo biti od stanovnika dženneta. Ali ako naš odnos prema namazu bude neispravan onda nema dženneta. Jer ako nema namaza, nema ni dženneta. Ako nema namaza, onda idemo u džehennem.
Pa da li je to braćo ono što želimo? Da li je vatra čije će gorivo ljudi i kamenje biti, mjesto za koje smo se borili cijeli svoj život?
Zato dragi moj brate počni klanjati, jer namaz je ključ dženneta. Ako nemaš namaz, onda nemaš ni ključ, a ako nemaš ključ onda ne možeš ući u džennet. Uzmi ovaj ključ danas, a ne sutra. Počni klanjati danas, nemoj odlagati za sutra. Klanjaj prije nego ti bude klanjano. Uzmi što se može uzeti, jer kada će se tvoja knjiga djela zatvoriti to zna samo Allah dž.š.
Ebu Bekr en-Nešheli je viđen na samrti kako išareti glavom i klanja. Neko od prisutnih reče: „Zar u takvom stanju moraš klanjati?“ On odgovori: „Žurim klanjati još koji rekat dok se knjiga mojih djela nije zatvorila.“
I na samom kraju poslušajte i primjenite jednu hikaju:
Na kraju sela, ispod velikog brda, bila je jedna stara kuća. Tu je živio stari Salih i njegova žena. On je bio veoma dobar i prijatan čovjek, pravi i istinski vjernik. Ljudi su ga voljeli i cijenili. Jednog zimskog jutra probudio se ranije nego obično i nanijetio da malo ranije pođe u džamiju na rani sabah. Uzeo je abdest kao i svako jutro i krenuo uskim seoskim putem prema džamiji. Vani je još bilo mračno i hladno. Hodajući tako spotaknu se od jedan kamen i pade na zemlju. Nakon što je ustao, shvati da je isprljao odjeću, pa se vrati kući, presvuče se i ponovo uze abdest, i krenu opet prema džamiji. Još je bilo dugo do sabaha pa odluči da malo sporije hoda, i nakon pola puta, ponovo se spotakne i padne u jednu lokvu. Onako sav od blata, ponovo se vrati kući, abdesti se, obuče novu odjeću i kad je izašao iz kuće, na njegovo iznenađenje ispred je stajao čovjek koji je u ruci držao fenjer i reče:
”…Hajde požuri!!! Zakasnit ćemo na sabah…”
Salih ga dobro pogleda i shvati da ga ne poznaje, ali ipak pomisli da bi mu dobro došla pomoć, pa krenu sa njim. Hodajući tako do džamije njih dvojica su se fino ispričali i kad su stigli pred džamiju, čovjek stade ispred, a Salih onako zbunjeno pogleda ga i reče:
”…Zašto si stao? Zar si došao do džamije, a nećeš da uđeš?…”
A ovaj mu reče: ”…Ne!!! Neću ja tamo!!! Ja sam Iblis, vođa među šejtanima…”’
Salih ga pogleda i sa nevjericom reče: ”…Pa ako si zaista taj za koga se predstavljaš, zašto si mi pomogao?…”
A ovaj odgovori: ”…Kad si prvi put pao na putu i vratio se kući, pa ponovo pošao u džamiju, Allah ti je oprostio sve grijehe. Zatim kad si drugi put pao i ponovo uzeo abdest i pošao u džamiju, Allah je oprostio grijehe tvojoj porodici i tvojim komšijama. I tako mi Allaha ja sam se pobojao da ćeš treći put pasti i da Allah oprosti grijehe cijelom čovječanstvu, pa sam ti zato pomogao…”.
U Kur’anu se kaže: „Gospodaru moj, daj da ja i neki potomci moji obavljamo molitvu; Gospodaru naš, Ti usliši molbu moju!“ AMIN!!!