Na jednoj arapskoj televiziji svake sedmice gostuje jedan šejh i drži predavanja. Kasnije se uključuju i gledaoci i postavljaju pitanja, a šejh daje odgovore. Jednom se u tu emisiju javi žena i reče: “Imam pitanje.” “BUJRUM” reče šejh. “Ja sam nekoliko puta bila na hadžu, ali nikada nisam vidjela kabu. Dovodili su me do kabe i pokazivali mi, ali ja je nisam vidjela iako je bila ispred mene. Šta bi to moglo biti? Šejh se začudi pa upita: “Da li si nekada činila neke velike grijehe u životu?” Ona odgovori da je u mladosti počinila zinaluk. Šejh reče: “Zinaluk jeste veliki grijeh i jedan od najvećih, ali ne vjerujem da je to zbog zinaluka.” Ona malo zašuti, pa reče:”Ja sam medicinska sestra i surađivala sam sa jednim bračnim parom. Oni su sihirbazi. Pravili su sihre ljudima, a ja sam ih šila u usta od mrtvaca i za to uzimala novac. Sihre tako niko nikada ne bi našao.” Šejh reče ESTAGFIRULAH, ESTAGFIRULAH, ESTAGFIRULAH , I veza se prekinu. Nakon nekoliko sedmica je ovaj šejh opet bio na televiziji. I dok je govorio ljudima, zazvoni telefon kad se javi mladi muški glas, i reče: Ja sam taj i taj, i ja sam sin od one žene koja je zvala prije nekoliko sedmica. Šejh se uozbilji i reče: “Sjećam se”, “Samo da vam kažem, moja majka je umrla i kada smo došli na dženazu htjeli smo da je ukopamo, ali kad god bi je stavili u kabur, kabur bi se suzio da bi ljudi jedva izašli iz njega i tako bi se ponavljalo svaki put dok svi nisu otišli, a ja sam ostao sam. Tada sam vidio čovjeka u bjelom koji mi je rekao: “Idi sada, a ja ću ovo dovršiti. I nikako se ne okreći!” “Ja sam krenuo, ali nisam mogao da se ne osvrćem. I još sam se jednom okrenuo i tada sam vidio vatru sa neba kako prži tabut moje mame, a i mene je dohvatilo, pa imam ožiljak na licu, jer sam se okreno jednom.” Šejh mu odgovori?:
“Molim Allaha da ti to bude oprost, jer te je tvoja majka hranila sa haram imetkom koji je stekla na onaj način. Molim Allaha da za ovaj govor oprosti meni i vama.”