Piše: Enes ef. Habibović
Hvala Allahu dž.š., Gospodaru svih svjetova. Donesimo salavat i selam na posljednjeg Allahovog Poslanika i miljenika Muhammeda s.a.w.s., na njegove ashabe, porodicu i na sve koji su živjeli i umrli sa vjerom u srcu.
Braćo, podsjećam sebe i vas na čvrsto vjerovanje u Allaha, Njegove meleke, poslanike, knjige, Sudnji dan i Božije određenje.
Danas je 02. novembar 2012. gregorijanske godine, odnosno 18. zul hidždže 1433. hidžretske godine.
Braćo, blago onome ko čuje hutbu, vaz, savjet, pa pogleda prvo sebe, i nastoji da to primijeni, a teško onome koji čuje hutbu, vaz, savjet, pa razmišlja o svima, samo ne o sebi.
Uzvišeni Allah dž.š. u Kur’anu kaže:
وَإِلَٰهُكُمْ إِلَٰهٌ وَاحِدٌ ۖ لَّا إِلَٰهَ إِلَّا هُوَ الرَّحْمَٰنُ الرَّحِيمُ
“A vaš Bog jedan je Bog; nema boga osim Njega, Svemilosnog, Milostivog.” (El-Beqare, 163.)
U ovom ajetu je uptrijebljena riječ “wahid” jedan, a od ove riječi “wahid” dolazi riječ “wahdanijjet” što znači jedinstvo.
Jedinstvo muslimana je jedan od najvećih farzova islama, i jedna od najbitnijih stvari za nas Bošnjake, ali i Albance i Turke i sve nas koji živimo na Balkanu. Dijele nas stotinama godina. Prvo su razdijelili Bošnjake od Albanaca, a još četrdesetih godina prošlog stoljeća bili su zajedno kad god je trebalo. Zatim su razdvojili Bosance od Sandžaklija,a to je narod sa istom istorijom tradicijom, kulturom itd. Zatim nam cijepaju Islamsku zajednicu, ali ni to nije dovoljno, pa nas sada razjedinjuju i na lokalnom nivou, pa kažu: tradicionalni Bošnjaci, novopečeni muslimani, vehabije itd. Znači stalno nas razjedinjuju.
Allah dž.š. u Kur’anu kaže: „Svi se čvrsto Allahovog užeta držite i nikako se ne razjedinjujte! Sjetite se Allahove blagodati prema vama, kada ste bili neprijatelji, pa je On ujedinio srca vaša i vi ste postali, milošću Njegovom, braća; i bili ste na ivici vatrene jame, pa vas je On nje spasio.Tako vam Allah objašnjava Svoje ajete, da biste na Pravom putu ustrajali” (Al-Imran, 103)
Brate, šta ovo znači?
Pokušaj brate, daj sve od sebe, da se ne razjedinjuješ sa drugim muslimanima, sa svojom braćom muslimanima. Budi, brate, onaj koji neće raditi na razjedinjavanju, nego na ujedinjavanju.
Kako raditi na jedinstvu?
Prije svega preko džemata. Džemat ne zanči samo puko okupljanje radi klanjanja, i haj’mo kući. Džemat znači ili ćete biti zajedno ili vas neće ni biti.
Kad god su muslimani ostavili džemat, nestali su! Krenimo samo od naše domovine: Foča, Višegrad, Zvornik itd. gdje smo bili većina. Danas govorimo samo tu smo bili, nema nas više tu ili gotovo da nas nema.
Zbog čega?
Brate, razlog je što smo ostavili džemat, ovo je jedini razlog zašto smo nestali u tim mjestima.
Imaš brate u džematu možda nešto što ti se ne sviđa. Imaš nekoga koga ne voliš, da ne kažem koga mrziš. Jer musliman sebi ne smije dopustiti mržnju, pogotovo prema bratu muslimanu. Ali, iako tu postoji neko koga ne voliš, Allah dž.š. ti je propisao da stalno za njega učiš dovu. Ti ga ne voliš, ali ti za njega učiš dovu, htio ti ili ne htio. Jer kad klanjaš moraš proučiti Fatihu, inače nema namaza. A kad učiš Fatihu moraš proučiti ajet: اهْدِنَا الصِّرَاطَ الْمُسْتَقِيمَ
„Uputi nas na pravi put“
Ovo znači da učiš dovu i za sebe, i za onoka koga voliš kao i onoga koga ne voliš. Ako bi rekao IHDINI SIRATAL MUSTEKIM. Uputi samo mene na pravi put, ta Fatiha je neispravna, taj namaz je neispravan.
Kažu da su dva brata krenula na put. Jahali su pustinjom. Tako jašući njih dvojica se nešto porječkaše, pa onaj stariji brat ošamari mlađeg. A ovaj siđe i zapisa u pijesku: „Danas me je moj brat ošamario.“ Uzjahaše svoje jahalice i nastaviše dalje. Tako su išli i naiđoše na jednu oazu. Tu je jedno malo jzero, palma. Mlađi brat sjaha da se okupa, ali ga u tom trenutku uhvati grč i poče se daviti. Kada to viđe stariji brat, on dotrča pruži ruku i spasi ga. Tada mlađi brat ode i uklesa u kamenu: „Moj brat mi je danas spasio život.“ Kada je sve to vidio stariji brat, upita ga: „Šta ovo znači? Kada sam te ošamario napiso si na pijesku, da sam te ošamario, a sada ovo klešeš u kamenu.“ A mlađi brat odgovori: „Ono prvo je loše. Želim da se zaboravi. Puhnut će vjetar i odnijeti to. A ovo drugo je dobro, želim da se to pamti dugo. Da ljudi čitaju.“
Ovo je naš put braćo. Ovako i mi trebamo, ali mi obično radimo suprotno. Mi najprije želimo da kažemo i da se pamti nešto loše, a ako se šta dobro zakači dobro i jeste , ako ne nikom ništa.
Mi trebamo govoriti o ljudima samo dobro, a ako ima nešto loše pusti neka to ljudi sami vide, ako trebaju da vide.
Braćo, Allah nam je dao životinje kako bi smo se njima koristili, ali i kako bi nešto od njih naučili.
Ima jedna životinja koja se zove merkat. I ova životinja je smrtni neprijatelj kobre, zmije. Jedan na jedan sa kobrom ne može, jer će je kobra ubiti. Ali kad kobra krene prema njihovom naselju, njihovom džematu, dešava se jedna fantastična stvar. Oni imaju svog mujezina. Koji se oglašava, kao pravi mujezin. Poziva ih jer je vidio opasnost, dolazi kobra. A onda se dešava nevjerovatna stvar, masa tih životinjica dolazi i staje u u red, u saf, ispred kobre. Saf ravan, ravniji nego kod nas ovdje. Kada ih kobra vidi tako skupa, ona staje i ne smije dalje. Ali oni, se onda „okuraže“ i kreću polahko prema kobri. Kada dođu skroz blizu, oni stanu, a onda je onaj sa desne strane malo gurne, pa onda onaj sa lijeve strane, pa onda onaj, pa onaj, i oni tako „išamaraju“ kobru da se kobra na kraju povuče. A da je bila sama jedan na jedan sa nekim od njih ubila bi ga. Ali pošto su oni bili u džematu ništa im nije mogla.
Braćo, ovo je velika pouka za nas muslimane.
Braćo, poslušajte jednu poučnu priču.
Bilo jednom sedmoro braće. Živjeli su složno. Nikada se nisu rastajali. Zajedno su išli u lov. Zajedno su mogli da ulove i živog medvjeda, vuka, tigra. Jednom su i lava ulovili.
Prošlo je mnogo godina. Braća su odrasla. Oženili su se. Svaki je sebi sagradio kuću. Sve manje su se družili. Zatim su počeli i da se svađaju.
Plašeći se da mu se sinovi grdno ne zavade, otac ih pozove i kaže im:
“Djeco moja, dođite sutra meni! Svaki neka donese po jedan prut!”
Sutradan sinovi dođu ocu i donesu sedam prutova. Otac sveže prutove u jedan snop i kaže sinovima:
“Djeco moja, hoću da vidim da Ii ste snažni. Koji će od vas slomiti ove prutove?”
Sinovi su poslušali oca. Ali ni jedan od njih nije mogao da prelomi snop. Onda starac razveže snop i reče sinovima: “Probajte sada!”
Sinovi uzmu svaki po jedan prut i prelome ga lahko. Tada im otac reče:
“Djeco moja! Vi ste kao ovih sedam pruteva. Bićete snažni samo ako budete složni!”
Ovako i mi braćo muslimani, ako budemo zajedno niko nam ništa neće moći, ali ako se razdvojimo gotovi smo.
Kaže Poslanik a.s.: “Musliman je muslimanu haram” (Tirmizi)
Šta ovo znači?
Znači brate, da ne smijemo dirati krv, imetak i čast muslimana. Ovog prvog se držimo. Ovog drugog tu i tamo. Ali sa ovim trećim braćo igramo se kao dijete sa igračkom.
Da vas pitam: ima li neko od vas da bi sada otišao i pljunuo na ka’bu ili je srušio? Da nas Allah sačuva.
Kaže Poslanik a.s.: “Čast muslimana je svetija od časti ka’be.”
U gotovo svim našim kućama ima slika ka’be, hvala Allahu neka ima, ali ni u jednoj našj kući nema levhe na kojoj piše: “Pazi na čast muslimana.” Jer je čast muslimana svetija od časti ka’be.
I poslušajte braćo još jedan hadis: “Čovjeku je dovoljno zla u njegovom ponašanju da ponižava svog brata muslimana.” (Muslim)
Brate, da izađeš pred Allaha bez ikakvog drugog zla, to što si ponizio brata muslimana je dovoljno. To što si reko novo-pečeni musliman, to što si reko sufija to što si reko vehabija, što si reko onakav ili ovakav je dovoljno zla.
Brate svi smo mi jedno, svi smo mi muslimani.
Molim Allaha da nas sačuva zlih ljudi. Da nas sačuva od riječi koje vode u džehennem, i da nam omili riječi i djela koja vode u džennet.