Piše: Enes-ef. Habibović
Hvala Allahu dž.š., Stvoritelju svjetova, na milosti i nimetima kojima nas daruje. Donesimo salavat i selam na posljednjeg Allahovog poslanika Muhammeda s.a.v.s., na njegovu porodicu, na njegove ashabe i na sve one koji su umrli sa istinom u srcu i u djelu.
Braćo, podsjećam sebe i vas na čvrsto vjerovanje u Allaha, Njegove meleke, poslanike, knjige, Sudnji dan i Božije određenje.
يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا قُوا أَنفُسَكُمْ وَأَهْلِيكُمْ نَارًا وَقُودُهَا النَّاسُ وَالْحِجَارَةُ
Allah dž.š. kaže: “Vjernici, sebe i svoju porodicu čuvajte od vatre čije će gorivo ljudi i kamenje biti…” (Et-Tahrim, 6)
Priča o porodici stara je koliko je živ i sam čovjek, jer bez porodice nema čovjeka, nema zdravog ljudskog života na Zemlji. Zato je ubijanje porodičnog života ravno ubijanju čovjekovog života na Zemlji. A to je ono što se može dogoditi ako se nastavi sa antiporodičnom kampanjom.
Draga braćo. U našem narodu postoji jedan izraz DOST, koji označava prijatelja bez interesa, onoga s kime se rado družimo, onoga koga volimo bez računa.
Braćo, da li ste ikada razmišljali da li vi imate takvog prijatelja? Ko je zbilja vaš najbolji prijatelj? Da li ste ikada pomislili da je vaš najbolji prijatelj vaša majka? Jer, ona je jedina koja vas voli i pazi bez ikakvog interesa.
Majka je naš najbolji prijatelj i ona je stub porodice.
Ona nas je nosila u svojoj utrobi, ona je trpila bolove, ona je plakala i bdila noćima nad nama, ona nas je odgajala. Koliko nas je puta majka okupala? Koliko nas puta mlijekom nahranila? Zar se ta dobrota zaboraviti smije? Ko to zaboravi on i čovjek nije!!!
Zbog ovoga Poslanik a.s. kaže: “ Prenosi se da je Muavija b. Hajde je upitao Alejhisselama:
– Allahov poslaniče, kome trebam biti poslušan?
– Svojoj majci.
– Poslije nje?
– Opet njoj.
– Zatim?
– Opet njoj.
– Zatim?
– Svome ocu, a poslije njega daljoj rodbini.” (Et-Tirimizi, Ebu Davud i Ahmed)
Braćo, pogledajte kolika je važnost majke, a mi joj opet otkažemo poslušnost. Estagfirullah. Umjesto da otkažemo poslušnost trebali bi pasti pred njene noge i reći: “Majko neka te Allah nagradi za sve što si učinila za mene.” Ovako je radio i Ebu Hurejre koji je govorio: “Da te Allah nagradi majko za sve što si učinila za mene dok sam bio mali i što si bila tako dobra prema meni.” A ona bi njemu odgovarala: “ Da i tebe sine Allah nagradi što si ovako dobar prema meni u mojoj starosti.”
Braćo, šta god uradili, majci se ne možemo odužiti za ono što je uradila za nas.
Prenosi se da je jadan čovjek, pretpostavlja se da je to bi Vejsel Karani, koji je bio iz Jemena uzeo svoju staru majku na leđa i odnio je na hadž. Tako noseći je na leđima obavio je sve obrede hadža, a onda onako iscrpljen otišao kod Omera r.a., pa ga upitao: “Da li sam joj se sada odužio za ono što je uradila za mene?” A Omer r.a. odgovori: “Ne. Tako mi Allaha, nisi se odužio ni za jedan njen uzdisaj.”
Svi mi braćo hoćemo džennet. Tražimo ga po raznim mjestima, a nismo ni svjesni da je on tu pored nas. Ali ga mi ne želimo, tjeramo, odbacujemo.
Poslanik a.s. kaže:
“Džennet je pod majčinim nogama.”
Šta ovo znači? Ovo znači da moramo biti poslušni svojim roditeljima, svojoj majci. Allah dž.š. kaže:
وَقَضَىٰ رَبُّكَ أَلَّا تَعْبُدُوا إِلَّا إِيَّاهُ وَبِالْوَالِدَيْنِ إِحْسَانًا إِمَّا يَبْلُغَنَّ عِندَكَ الْكِبَرَ أَحَدُهُمَا أَوْ كِلَاهُمَا فَلَا تَقُل لَّهُمَا أُفٍّ وَلَا تَنْهَرْهُمَا وَقُل لَّهُمَا قَوْلًا كَرِيمً
“Gospodar tvoj zapovijeda da se samo Njemu klanjate i da roditeljima dobročinstvo činite. Kad jedno od njih dvoje, ili oboje, kod tebe starost dožive, ne reci im ni ‘uf’ i ne podvikni na njih, i obraćaj im se riječima punim poštovanja” (El –Isra, 23)
Čudim se svakome, a posebno onima koji padaju Allahu na sedždu, koji idu u džamiju, poste ramazan, daju zekat, a majka mu nije zadovoljna njime. Ne priča sa svojom majkom, sa svojim ocem i još se havli time. Ne mogu da shvatim.
Majka je takav dost, takav prijatelj, kada bi joj učinio kakvo zlo ili nepravdu ona bi ti opet oprostila.
Kažu bio momak koji se zaljubio u jednu djevojku. Želio se njom oženiti. Ali djevojka nije htjela pristati sve dok ne donese majčino srce. Momak pristade ne to. Uzeo je majku pod ruku i poveo je u šumu. Tamo je ubio, a onda izvadio njeno srce. Sretan što je ispunio želju svoje djevojke potrča. Tako trčeći spotaknu se o kamen i pade, a ono srce mu ispade iz ruku. Tada srce progovara sine da li se udario. Čuvši to momak skonta šta je uradio. Kako je pogriješio? Odlazi do vrha litice želeći da se ubije, a srce opet progovara: Sine, nemoj me po drugi put ubijati. SUBHANELLAH pogledajte kakav je prijatelj majka.
Polušajte jednu istinitu priču koja nam dolazi iz Malezije.
Imao sam majku sa jednim okom… Mnogo sam je mrzio… Zato što me time dovodila u nezgodne situacije. Radila je kao kuharica u školi, kako bi nas prehranila. Jednog dana, dok sam bio u osnovnoj školi, došla je da me vidi… Dovela me u veoma nezgodnu situaciju… Kako je mogla to da uradi?!
Ja sam je ignorirao i sa puno prezira pogledao. Narednog dana, jedan učenik mi reče: “Uhh, tvoja majka ima samo jedno oko!” Tada sam volio da nisam živ, i da moja majka nestane iz mog života.
Kada sam je vidio otvoreno sam rekao: “Zašto me ismijavaš?! Zašto jednom ne umreš?!”
Ali ona nije ništa odgovorila! Nisam nimalo oklijevao da to kažem niti sam o tome razmišljao, jer sam bio jako ljut. Nisam obraćao pažnju na njene osjećaje… Želio sam da napustim tu kuću…
Marljivo sam učio i dobio stipendiju za studiranje u Singapuru. Tako i bi. Otišao sam tamo, studirao, oženio se, kupio kuću, dobio djecu, nakon čega sam bio sretan i zadovoljan svojim životom. Jednog dana… Dođe moja majka da me posjeti, jer me godinama nije vidjela, a svoju unučad nije nikada vidjela. Kada se našla ispred mojih vrata, moja se djeca počeše smijati…
Povikao sam: “Kako si smjela da dođeš i da plašiš moju djecu?! Napolje!!! Neću više nikada da te vidim!!!”
Smireno je odgovorila: Halali… Izgleda da sam pogriješila adresu… i nesta je! Jednog dana mi dođe pismo iz škole da se odazovem na generacijski skup. Slagao sam supruzi i rekao da imam poslovno putovanje! Nakon skupa, otišao sam staroj kući u kojoj smo živjeli, iz čiste radoznalosti! Komšije me obavijestiše da mi je majka… umrla!!! Nisam pustio niti jednu suzu! Uručiše mi njeno pismo…
Drag sine, dosta sam o tebi razmišljala…
Halali mi što sam dolazila u Singapur i što sam uplašila tvoju djecu. Bila sam jako sretna kada sam čula da ćeš doći na sastanak. Ja se možda neću moći dići sa kreveta, kako bih te vidjela… Halali mi što sam te u nekoliko navrata dovela u nezgodne situacije u tvom životu… Da li znaš, kada si bio dijete, da si imao saobraćajnu nesreću i izgubio si oko… A ja, kao i svaka majka, nisam te mogla ostaviti da odrasteš sa jednim okom… Pa sam ti poklonila svoje oko…
Bila sam presretna i ponosna što moje dijete može vidjeti svijet tim okom.
S ljubavlju Tvoja majka…
Braćo nemojte dozvoliti da se i vama ovo desi. Pa kada vam umre majka da kažete, eh da je sada živa kako bih je poštovao i volio . Braćo, nemojte ovo dozvoliti, jer tada će biti kasno. Poštujte i volite majku, tog dosta, dok ga još imaš.
A oni koji su ostali bez ovog prijatelja neka ne dozvole da ih zaobiđe i jedna noć, a da ne podignu svoje ruke i kažu: RABBENA GFIRLI VE LI VALIDEJJE. Bože oprosti mojim roditeljima.
Braćo, radimo za majčinu dovu, a ne kletvu, jer se i jedno i drugo primaju kod Alaha dž.š.
Prenosi se da je Musa a.s. pitao svog Gospodara: „Gospodaru, pokaži mi ko će biti moj komšija u džennetu?“ Pa mu Uzvišeni Allah objavi: „O Musa, onaj čovjek koji prvi prođe ovim putem pored tebe on će biti tvoj komšija u Džennetu.“ I prođe pored njega jedan čovjek, a Musa a.s. krenu za njim želeći da dozna šta ovaj čovjek čini da bi dostigo tu deredžu, da bude u društvu poslanika u džennetu? Čovjek stiže do jedne kuće, uđe u nju i sjede ispred jedne starice, pa uze meso koje je donio sa sobom i ispeče i zalogaj po zalogaj nahrani onu staricu, a zatim je napoji i izađe iz kuće, pa ga upita Musa a.s.: „Tako ti Allaha, ko je ona?“ A čovjek, ne znajući ko ga pita, reče: „Ona je moja majka.“ Musa a.s. mu reče: „A zar ona ne moli Allaha za tebe?“ Odgovori mu ovaj čovjek: „Ona moli Allaha za mene samo jednom dovom i nikad je ne mijenja.“ Reče mu Musa a.s.: „Šta kaže ona u toj dovi?“ Odgovori mu: „Ona stalno moli u toj dovi za mene riječima: – Allahu moj, učini mog sina drugom Musa’a ibn Imrana u džennetu.“ Pa mu reče Musa a.s.: „Raduj se! Allah je primio njenu dovu, a ja sam Musa ibn Imran!“
Gospodaru naš, oprosti meni, i roditeljima mojim, i svim vjernicima – na Dan kad se bude polagao račun! Amin! Gospodaru moj, smiluj im se, oni su mene kada sam bio dijete njegovali.Gospodaru naš, uputi nas na pravi put. Molimo Te da pomogneš našoj braći i sestrama u Siriji, Libanu, Burmi i na svakom mjestu gdje muslimani, nedužni bivaju ugnjetavani, ponižavani, tlačeni. Amin!