Ali–’Imran

Sura Ali Imran (arapski. آل عمران; bos.:Porodica Imranova) je treća po redoslijedu sura islamske svete knjige Kur’ana. Druga je najduža, nakon sure El-Bekara. Ubraja se u medinske sure.

Prenosi se od Ebu Umame El-Bahilija, radijallahu anhu, da je rekao: „Čuo sam Vjerovjesnika a.s. da kaže: „Učite Kur’an, jer će on na Sudnjem danu doći kao zagovornik onima koji ga budu učili. Učite Zahravejn, El-Bekare i Ali ‘Imran, jer će one na Sudnjem danu doći kao dva oblaka ili kao dva jata ptica raširenih krila koje štite onoga ko ih je učio. Učite suru El-Bekare, jer je njeno učenje bereket (blagoslov), a njeno zapostavljanje gubitak. Protiv nje El-Betale ništa ne mogu.“

Prenosi se od Ata’a i Ibn Umejra da su došli kod Aiše, radijallahu anha i da joj je Ibn Umejr rekao: ”Kaži nam šta ti je najčudnije što si vidjela kod Allahova Poslanika?“ Malo je šutjela, a zatim rekla: ”Jedne noći Poslanik mi je rekao:’Aiša, ostavi me samog da ovu noć svome Gospodaru ibadet činim.’Ja sam mu rekla: ‘Tako mi Allaha, ja volim da sam u tvojoj blizini i volim činiti ono što te raduje.’ Zatim je ustao, uzeo abdest i počeo klanjati. U namazu je plakao sve dok (suzama) nije natopio svoje krilo.’ Dalje kaže: ‘Bio je u sjedećem položaju i plakao je sve dok nije natopio svoju bradu i dalje je nastavio da plače sve dok nije natopio i zemlju (oko sebe). Utom je došao i Bilal da prouči ezan za sabah-namaz, i kada ga je vidio da plače, upitao je: ‘Allahov Poslaniče, plačeš, a Allah ti je oprostio i prošle i buduće grijehe?’ Poslanik mu na to reče: ‘A zar da ne budem zahvalni rob? Večeras mi je objavljen ajet:U stvaranju nebesa i Zemlje i u izmjeni noći i dana su, zaista, znamenja za razumom obdarene, za one koje i stojeći i sjedeći i ležeći Allaha spominju i o stvaranju nebesa i Zemlje razmišljaju. ‘Gospodaru naš, Ti nisi ovo uzalud stvorio; hvaljen Ti budi i sačuvaj nas patnje u vatri! teško onome ko ga pročita a o njemu ne razmišlja.’“