Hvala Allahu dž.š., Gospodaru svih svjetova. Donesimo salavat i selam na posljednjeg Allahovog poslanika i miljenika Muhammeda s.a.w.s., na njegove ashabe, porodicu i na sve koji su živjeli i umrli sa vjerom u srcu.
Braćo, podsjećam sebe i vas na čvrsto vjerovanje u Allaha, Njegove meleke, knjige, poslanike, Sudnji dan i Božije određenje.
Danas je 13. maj 2016. gregorijanske godine, odnosno 06. ša’ban 1437. hidžretske godine.
Poslanik Muhammed a.s. je rekao: ”Neka je proklet onaj u čijem se prisustvu ja spomenem, a on ne prouči salavat na mene!“
Poslanik a.s. kaže: „Iman se sastoji od šezdeset i nekoliko dijelova, a i stid je dio imana.“ (Buharija)
Allah dž.š. kaže: „Ja ću sigurno oprostiti …“Ali kome??? Kome će to Allah, draga braćo, oprostiti? “..Onome ko se pokaje i uzvjeruje i dobra djela čini i koji zatim na pravom putu ustraje.“ (TaHa,82.)
Braćo, bez obzira koliko bili griješni, znajte da će Allah oprostiti ako Mu se iskreno pokajemo.
„O narode naš, odazovite se Allahovu glasniku i vjerujte u Allaha!On će vam neke grijehe vaše oprostiti i od patnje vas neizdržljive zaštititi.“ (Ahkaf, 31.)
Braćo, ako želimo dobro i ovoga i onoga svijeta, onda se odazovimo Allahu i Njegovom poslaniku. Odazovimo se kao što se odazvao jedan mladić iz vremena Muahmmeda a.s.
Omer bin Hattab ušao Poslaniku plačući pa ga je Poslanik upitao: „Zašto plačeš?“ On mu odgovori: „Poslaniče, na vratima je mladić koji plače i zbog koga mi se srce cijepa.“ Poslanik reče: „Uvedite mi ga Omere.“ Mladić je ušao plačući, a Poslanik ga upita: „Zbog čega plačeš?“ On mu odgovori: „Allahov Poslaniče, rasplakali su me mnogi grijesi i bojim se da je Silni srdit na mene.“ Poslanik ga upita: „Da li si Allahu pripisao druga?“ „Nisam.“ „Da li si nepravedno nekog ubio?“ „Nisam.“ „Allah će oprostiti tvoj grijeh, makar bio velik kolika su sedmera nebesa i sedam zemalja i sve postojane planine.“ Mladić reče: „Allahov Poslaniče, moj grijeh je veći i teži od sedam nebesa, sedam zemalja i postojanih planina.“ Poslanik ga upita: „A je li tvoj grijeh veći i teži od Arša?“ „Moj grijeh je veći.“ „A da li je tvoj grijeh veći od Allahove milosti i Njegovog magfireta?“ Mladić reče: „Allah je velik i veličanstveniji, veliki grijeh ne prašta niko osim Allah, koji puno prašta.“ Poslanik reče: „Kaži mi koji je tvoj grijeh?“ Mladić reče: „Stidim se da ti kažem, Allahov Poslaniče.“ Poslanik reče: „Kaži mi tvoj grijeh!“ Mladić reče: „Ja sam otkopavao mezarove i krao vrijednosti iz njih sedam godina. Tada je umrla jedna mlada ensarijka. Otkopao sam njen kabur i izvadio je iz njezinih ćefina. Odmakao sam se od kabura ali šejtan me nije napuštao i griješnim mislima je zaokupio mene. Vratio sam se do mrtve djevojke i obljubio je. Nisam se poslije toga puno odmakao od kabura a čuo sam glas: „Teško tebi, zar se nisi postidio Onoga Ko svodi račun na danu Suda. On će svakom presuditi, kome god je nepravda nanesena on će je izmiriti od onoga koji ju je nanio. Ostavio si me golu među mrtvima i nečistu pred Allahom.“ Poslanik a.s. poskoči, držeći se za glavu i reče: „Griješniče, džehennemu si najpotrebniji. Izlazi od mene!“ Mladić je izašao gorko se kajući Allahu. Tako u kajanju je proveo četrdeset dana i noći. Kada je prošla četrdeseta noć, podigao je glavu nebu i rekao: „Bože, Muhammedov, Ademov i Havin, ako si mi oprostio pokaži to Muhammedu a.s. i njegovim ashabima. Ako nisi, na mene pošalji nebesku vatru i sprži me njome, a poštedi me ahiretske kazne“. Tada je Džibril došao Muhammedu a.s. i rekao: „ Muhammede, tvoj Gospodar te selami, On je Selam, od Njega je spas i Njemu se sve vraća“. Džibril je nastavio: „Allah Uzvišeni pita: ‘Da li si ti stvorio stvorenja?’ ‘Ne, nego je On taj koji je stvorio i mene i njih.’ ‘Da li im ti daješ opskrbu?’ ‘Allah je taj koji daje opskrbu i meni i njima.’ ‘Da li ti primaš njihovo pokajanje?’ ‘Allah je taj koji prima pokajanje i meni i njima’. Allah dž.š. kaže: ‘Oprosti Mom robu, jer sam mu i Ja oprostio’. Poslanik je pozvao mladića i obradovao ga viješću da mu je Allah primio njegovo pokajanje“.
Ibn Abbas, r.a., prenosi da je Džibril, a.s., Poslaniku a.s. rekao: “Da si me samo vidio kako uzimam morski pijesak i trpam ga faraonu u usta bojeći se da ga ne stigne Allahova milost.” Nema sumnje da bi Milostivi oprostio i faraonu, najvećem prijestupniku svih vremena, koji se proglasio bogom, da se iskreno pokajao prije nego se počeo utapati. Kako onda Milostivi ne bi oprostio ono što je manji grijeh od toga (alkohol, kocka, blud, droga….)?!
„Od jednog od ispravnih prethodnika prenosi se da je u jednoj uličici vidio kako se vrata jedne kuće otvaraju i iz nje izlazi dječačić plačući i vapeći, tražeći pomoć. Iza njega je bila majka koja ga je istjeravala. Nakon što ga je istjerala, ispred njegova lica zalupila je vrata i zaključala ih. Krenuo je dječačić, napravio nekoliko koraka i stao. Razmišljao je. Nije znao, pored svoje kuće iz koje je istjeran, drugu kuću koja bi mu pružila utočište. Nije poznavao nikoga drugog pored svoje majke da bi ga prihvatio. Tužan, slomljena srca, ponovo se vratio kućnim vratima. Našavši ih zaključana, legao je ispred njih, svoj obraz spustio na prag i zaspao. Nakon nekog vremena, vrata su se otključala i na njih je izašla majka. Vidjevši svog sinčića kako spava s obrazom položenim na prag, nije mogla da se suzdrži, da ga ne uzme u svoje naručje. Prihvatila ga je u naručje, poljubila i rekla: ‘Sinčiću moj, kuda ideš od mene? Ko će ti pružiti utočište pored mene?! Zar ti nisam rekla da mi se ne suprostavljaš i da mi ne budeš nepokoran? Zar ti nisam rekla da me svojim ponašanjem ne tjeraš da postupim suprotno svojoj milosti, brizi i dobru kojeg ti želim?!’ Zatim ga je unijela u kuću.”
Poslanik a.s. je rekao: „Zaista je Allah milostiviji prema ljudima od ove majke prema njenom djetetu!“
Pogledjte braćo kolika je Allahova milost i dobrota prema nama. Pa kako nakon sve ove dobrote i dalje možemo biti nepokorni Allahu i Njegovom poslaniku?
Braćo, znajte da najgori ljudi nisu oni koji non stop griješe, ali se non stop i kaju, priznaju svoj grijeh i svoju slabost. Najgori su oni koji lažnom nadom sebi produžavaju život. Ashabi su začuđeno upitali Poslanika: “ Kako to može?“ (Kako neko može sebi produžiti život?) Poslanik a.s. reče: “Oni koji odgađaju sa tevbom i nadom da ima još vremena.” Poslanik a.s. kaže: „Propali su oni koji odgađaju.“
Brate,muslimanu, ako ne želiš biti najgori, ako ne želiš biti od onih koji su propali, pokaj se Allahu za svoje grijehe dok još ima vremena, jer kada će smrt doći to samo Allah zna. Jedan je na svom nišanu napisao: “Posmatraču moga groba jednaki smo skoro oba, ja sma juče bio kao ti, sutra ćes ti biti kao ja.”
I na samom kraju ove hutbe poslušajte ajet za koji Poslanik a.s. kaže da nam daje najviše nade:
قُلْ يَا عِبَادِيَ الَّذِينَ أَسْرَفُوا عَلَىٰ أَنفُسِهِمْ لَا تَقْنَطُوا مِن رَّحْمَةِ اللَّهِ ۚ إِنَّ اللَّهَ يَغْفِرُ الذُّنُوبَ جَمِيعًا ۚ إِنَّهُ هُوَ الْغَفُورُ الرَّحِيمُ
„Reci: O robovi Moji koji ste se prema sebi ogriješili, ne gubite nadu u Allahovu milost, Allah će sigurno sve grijehe oprostiti, On doista, mnogo prašta i On je milostiv.“ (Ez-Zumer, 53.)
Jedna od dova za oprost grijeha glasi: „Allahu moj, oprosti mi moj grijeh i moje neznanje, i neumjerenost moju u postupcima mojim, koje Ti poznaješ bolje od mene. Allahu moj, oprosti mi ono što sam u zbilji i šali učinio, ono što omaškom i što hotimično uradim, a svega toga ima kod mene. Allahu moj, oprosti mi ono što sam god ikada učinio, što sam tajno i što sam javno uradio, a što Ti znaš bolje od mene. Ti određuješ šta će se desiti prije a šta kasnije i Ti si Svemoćan.“ Amin!!!