Hvala Allahu dž.š., Gospodaru svih svjetova. Donesimo salavat i selam na posljednjeg Allahovog poslanika i miljenika Muhammeda s.a.w.s., na njegove ashabe, porodicu i na sve koji su živjeli i umrli sa vjerom u srcu.
Braćo, podsjećam sebe i vas na čvrsto vjerovanje u Allaha, Njegove meleke, knjige,poslanike, Sudnji dan i Božije određenje.
Danas je 31. juli 2015. gregorijanske godine, odnosno 15. ševval 1436. hidžretske godine.
Poslanik a.s. kaže: „Iman se sastoji od šezdeset i nekoliko dijelova, a i stid je dio imana.“ (Buharija)
Allah dž.š. kaže:
يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا اذْكُرُوا اللَّهَ ذِكْرًا كَثِيرًا
وَسَبِّحُوهُ بُكْرَةً وَأَصِيلًا
„O vjernici, često Allaha spominjite i hvalite, i ujutro i naveče Ga veličajte.“ (El-Ahzab, 41-42.)
U komentaru 41. ajeta ove sure Ibn Abbas kaže: „Zaista Allah nije propisao svojim robovima ni jednu obavezu, a da joj nije odredio granicu i izuzeo određene kategorije ljudi, u određenim situacijama za njeno izvršenje, osim zikra. Uzvišeni Allah nije zikru odredio granicu niti je ikoga izuzeo od njegovog izvršenja, rekavši: Allaha spominjite stojeći, sjedeći i ležeći! (Suretu En-Nisa’: 103) To znači; noću i danju, na moru i kopnu, kod kuće i na putu, u izobilju i oskudici, u zdravlju i bolesti, tajno i javno i u svakoj drugoj situaciji.“
Ovo braćo kaže Ibn Abbas najveći i najbolji tumač Kur’ana! Ovo kaže ashab Božijeg Poslanika?
A šta kaže naš Bošnjo koji se do juče valjao po kanalu, a sad hvala Allahu došo tobe? A šta kaže Bošnjo koji od škole ima samo dva razreda i knjige od trećeg? A šta kaže Bošnjo koji je juče pročitao dva hadisa, pa sad tumači vjeru? On kaže dedi, koji je 70 godina u vjeri, koji je 70 godina u islamu, u džamiji; „Dedo to što tespihaš nakon namaza je bid’a, novotarija. Zbog toga ćeš u džehennem.“ Kako je to jado moj jadni bid’a, kako je to novotarija, kada Ibn Abbas kaže da u zikru nema granice? Jesili to ti pametniji i znaniji od Ibn Abbasa? Ne, tako mi Allaha nisi ni pametniji, ni znaniji. Ti si samo jedna obična neznalica! A najgora neznalica je onaj koji ne zna da ne zna.
Dalje se u tefsiru kaže: „Zaposlite jezike spominjanjem Allaha dž.š. u svakoj zgodnoj prilici. Neka izgovaraju: Subhanellah, La ilahe illellah, elhamdulillah, Allahu ekber! „
Znajte braćo da je zikr dozvoljen i na njivi, i na ulici, i u autu, i na poslu. Dozvoljen je i onda kada imamo abdest i onda kada nemamo. Dozvoljen je i onda kada smo čisti i onda kada smo prljavi. Ovo kažu islamski učenjaci, a ne ja. Pa odkud ti drage brate hrabrost da ti budeš onaj koji će zabraniti zikr u džamiji nakon namaza, kod kuće nakon namaza. Zar se ne bojiš Allaha da će te kazniti zbog toga što zabranjuješ ono što je On dozvolio.
Malik ibn Dinar kaže: „Znak ljubavi prema Allahu dž.š. je ustarjnost u njegovom spominjanju, jer kad neko nekoga voli on ga spominje.“
Čuli ste braćo da je znak ljubavi prema Allahu, ustrajno spominjanje Allaha. E sada testirajte sebe koliko ste puta od jutros spomenuli Allaha? Što je broj veći to je ljubav veća, što je broj manji to je ljubav manja. Ja garantujem da su naše dobre dede i nene oni koji vole Allaha, jer oni neće klanjati niti jedan namaz, a da posle selama ne kažu barem 33x subhanellah, 33x elhamdulillah, 33x Allahu ekber. Naš dedo i nena neće početi jesti dok ne kažu bismillah, a kad završe sa jelom elhamdulillah. To su naše dede i nene koje mi smatramo neznalicama Poslanikovog sunneta. A gdje smo mi koji sve „znamo“? Gdje smo mi koji „znamo“ svaki Poslanikov korak? Koliko mi puta spomenemo Allaha? Sigurno je taj broj puno manji.
Poslanik a.s. kaže, da je Allah dž.š. rekao: “Ja sam tamo gdje Moj rob zamisli i Ja sam uz njega kada Me spomene. Ako Me spomene u sebi, Ja ga spomenem u sebi, a ako Me spomene u skupu, Ja ga spomenem u skupu odabranijem od njegovog. Ako mi se približi koliko jedan predalj, Ja mu se približim koliko lakat, ako Mi se približi lakat, Ja mu se približim hvat, a ako Mi u susret krene idući, Ja krenem njemu trčeći.“
Pogledajte braćo ovu blagodat. Mi spomenemo Gospodara svjetova, a On automatski spomene nas. Što mi više Njega spominjemo to On više nas spominje. Zbog toga draga braćo iskoristimo svaku priliku kako bi spomenuli Allaha. Nemojte misliti da Allaha treba spomenuti samo nakon namaza. Ne Allaha treba spominjati uvijek, pa i kada gledamo dnevnik. Jer svaku vijest koju čujemo na tom dnevniku možemo popratiti ili sa elhamdulillah, ili estagfirullah ili subhanellah. Npr. kada čujemo da su penzije i plate povećane kažemo elhamdulillah – hvala ti Allahu. Kada čujemo da smo prvi u Evropi po broju kladionica kažemo estagfirullah – oprosti nam Allahu. Kada nama pokažu prirodne ljepote naše lijepe BiH kažemo subhanellah – slava Allahu. Isti ovaj recept možemo prenijeti i na ostali TV sadržaj koji je muslimanu dozvoljeno gledati.
Muaz ibn Džebel je pitao Poslanika a.s.: „Koje djelo je Allahu dž.š. najdraže?“ Poslanik a.s. mu reče: „Da umreš, a tvoj jezik bude vlažan od spominjanja Allaha dž.š.“
Allahov Poslanik a.s. je rekao: „Mnogo spominjite Allaha sve dok vam munafici ne kažu: ‘Vi to činite da bi vas ljudi vidjeli.’“
Braćo, mi danas živimo u vremenu trke i frke. Živimo u vremenu kada nikada nemamo vremena ni zašto. Zbog toga ću vam u nastavku hutbe preporučiti nekoliko veoma lahkih i jednostavnih riječi za jezik, a koje su kod Allaha izuzetno teške. Zbog toga ih zapamtite i izgovarajte u svakoj prilici.
Uzvišeni Allah je rekao: „O, Musa, kada bi svi stanovnici sedam nebesa i sedam zemalja stali na jedan tas vage, a LA ILAHE ILLALLAH na drugi tas – pretegle bi (ove riječi)!“
Poslanik a.s. upitao: “Da li neko od vas može da u toku jednog dana zaradi hiljadu dobrih djela?” Jedan od prisutnih upita: “A kako da neko od nas zaradi hiljadu dobrih djela u toku dana?” Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, odgovori: “Onaj ko u toku dana stotinu puta izgovori: SUBHANALLAH, bit će mu upisano hiljadu dobrih djela ili izbrisano hiljadu njegovih grešaka.”
Allahov Poslanik a.s. ”Dvije riječi lahke na jeziku, teške na vagi, a drage Svemilosnom jesu: Subhanallahi ve bihamdihi, subhanallahil-‘Azim.” (El-Buhari) Također je rekao: ”Ko kaže:, zasadit će mu se palma u Džennetu.“ A od Tirmizije se prenosi da je Poslanik a.s. rekao da u džennetu nema niti jednog drveta,a da njegovo stablo nije od zlata.
Braćo kad god kažemo : Subhanallahi ve bihamdihi, subhanallahil-‘Azim, u džennetu za nas zasadi zlatna palma. Mi još jednom ponovimo, a ono još jedna zlatna palma itd… itd.
Pa zašto onda ne govorimo češće ove riječi? Jel zato što ne vjerujemo Poslaniku na riječ? Da li bismo govorili ove riječi da je rečeno: „Ko izađe na balkon i kaže: Subhanallahi ve bihamdihi, subhanallahil-‘Azim, Allah će dati da u njegovom vrtu izraste zlatna jabuka.“ Kažemo još jednom, a ono još jedna zlatna jabuka. Šta mislite kada bismo prestali subhanati? Vjerujte braćo da bi Bošnjo ostao i gledan i žedan, ali subhanat sigurno prestao ne bi.
Molim Uzvišenog Allaha da budemo od onih koji će Ga istinski voljeti i što više spominjati. AMIN!!