Dočuo Ćoso od nekog kako je Sultan poklonio Bosnu nekakvome kršćanskome kralju, pa potrči kući te pripaše sablju i izađe u čaršiju, pa metnuvša ruku na sablju počne vikati:
— Neka dođe sad taj kralj da primi našu Bosnu!
— Ma bolan — odgovore mu — neće nijedan silom ni na zor nego mu je čestiti Sultan poklonio.
A Ćoso će:
— Ako je i Car dao, ja ne dam. Carev je Carigrad, a Bosna nam je napola, pa Car neka gospoduje u Stambolu, a ja ću u Bosni, i lijepo mu stoji doklen se ja ne ražljutim — rekao ćoso na kraju i opasan sabljom otišao niz čaršiju.