Bio neki trgovac i imao je prelijepog papagaja, koji je znao pričati. Papagaj je veoma dobro znao govoriti ljudskim jezikom i zbog toga ga je trgovac postavio u prodavnicu da mu stvari. Jednog dana kada je tgovac otišao kući da odmori i ostavio papagaja, kao uvijek do tada, da čuva trgovinu iznenada je na vrata ušla mačka tjerajući miša. Papagaj se uplaši od mačke i poče letjeti tamo amo da bi na kraju prolio flaše sa bademovim uljem.
«Iznenada mačka u dućan uleti
Goneći miša, a jadni papagaj od straha poleti
Skoći i po dućanu poće letjeti
Sve flaše bademova ulja stade liti.»
Kad se trgovac vratio u trgovinu i nakon što je vidio šta se desilo udari papagaja po glavi. Od tog udarca papagaju opade perje. Nakon toga papagaj se rastuži i više nije htio pričati ni s kim.
«Proliveno ulje i masnu odjeću gledat’ stade
Udari papagaja od čega mu perje opade
Danima papagaj nije pričao
Trgovac je tužno jecao i plakao.»
Trgovac je veoma volio papagaja i kada je papagaj prestao da govori počeo je da se kaje zbog onoga što je uradio. Nastojao je svim sredstvima da ponovo bude kao prije. No, nije bilo rezultata dok jednog dana pored njegove trgovine nije prošao neki tkalac, koji je bio ćelav. Kada ga je papagaj vidio upitao ga je: «Zašto si ti ćelav, jesi li i ti prolio ulje ?». Te njegove riječi razveseliše sve ljude.
«Iznenada progovori šutljivi papagaj
Prodera se i viknu: hej !
Zašto si ćelo i ti ćelav posto
Jesil’ i ti ulje prolio ?»
Njegovim riječima nasmijaše se ljudi
Jer poistovjeti sebi siromaha, papagaj hudi»
Pouke:
1. Treba gledati suštinu, a ne formu. O ljudima ne treba zaključivati na osnovu njihovg vanjskog izgleda. Postoje situacije koje izgledaju isto, ali im je suština različita. U ovoj priči uzroci ćelavosti papagaja i čovjeka su različiti.
2. Ko se ljuti, taj gubi, poput vlasnika dućana.