Vidim da si pomešao ono što učiš u školi sa stvarnim obrazovanjem“, rekao je svojim dubokim glasom. „Ali on govori istinu, ti si onda grešnik, Baba?“ „Hmm.“ Baba je zdrobio kocku leda zubima. „Hoćeš li da znaš šta tvoj otac misli o grehu?“ „Da.“ „Onda ću ti reći“, reče Baba….. „Tako je izgledao i Džingis-kan“, reče Baba. „Ali dosta o tome. Pitao si me o grehu i hoću da ti ispričam. Slušaš li me?“ „Da“, rekao sam, čvrsto stegnuvši usne. Međutim, kikot mi je pobegao kroz nos, i zazvučao kao roktanje. Od toga sam se ponovo zakikotao. Babine ledene oči žarile su se u moje, i odjednom, više se nisam smejao. „Nameravam da s tobom razgovaram kao muškarac s muškarcem. Misliš li da si za to bar jednom sposoban?” „Da, Baba džan“, promrmljao sam, pitajući se, ne prvi put, kako Baba uspeva da me žestoko ošine s tako malo reči. Doživeli smo jedan kratak trenutak bliskosti – Baba nije često razgovarao sa mnom, a još sam mu rede sedeo u krilu – i ja zamalo nisam budalasto sve upropastio. „Dobro”, rekao je Baba, ali mu se u očima i dalje videla sumnja. „Dakle, bez obzira na to šta mula govori, postoji samo jedan greh, jedan jedini. A to je krađa. Svaki drugi greh neka je vrsta krađe. Shvataš li to?” „Ne, Baba džan”, odgovorio sam, očajnički želeći da shvatim. Nisam hteo ponovo da ga razočaram. ….. „Kada ubiješ čoveka, kradeš život”, rekao je Baba. „Kradeš pravo njegove žene na muža, otimaš njegovoj deci oca. Kada slažeš, kradeš nečije pravo na istinu. Kada varaš, kradeš pravo na pravdu. Shvataš?”….. Ne postoji ništa gore od krađe, Amire“, rekao je Baba. „Čovek koji uzima ono što nije njegovo, bio to život ili vekna naana… ja pljujem na takvog čoveka. A ako nam se putevi ikada ukrste, neka mu je Bog u pomoći. Shvataš li me?“ Pomisao na Babu kako mlati lopova bila mi je istovremeno i uzbudljiva i neizmerno strašna. „Da, Baba.“