Jednog dana Nasrudin se pope na krov da popravi rupu. Posao je privodio kraju i bio je vrlo zadovoljan. Iznenada začu glas koji ga je dozivao odozdo. Pogleda dole i ugleda jednog starog čovjeka u prljavoj odjeći kako stoji.
„Šta želiš?“, upita Nasrudin.
„Dođi dole pa ću ti reći“, povika čovjek.
Nasrudinu zasmeta takav odgovor ali kako je bio uljudna osoba, ne reče ništa već odloži alat i pažljivo siđe na tlo.
„Šta želiš?“, upita Nasrudin nakon što je sišao.
„Možeš li udijeliti nešto novca ovom starom prosjaku?“, upita starac. Nasrudin se zamisli na trenutak, a potom reče: „Pođi sa mnom.“
Ponovo se poče penjati uz ljestve. Starac ga je slijedio sve na vrh. Kada su obojica sjeli na krov Nasrudin se okrenu prema prosjaku i reče: „Ne mogu. Nemam novca.“