Piše: Senad ef. Poljaković
Hvala i zahvala pripada Uzvišenom Allahu, neka je Božiji mir i spas na posljednjeg Božijeg Poslanika Muhammeda, a.s., na njegovu časnu porodicu, njegove drugove ashabe, na one koji ga slijede i na sve nas prisutne.
Danas je 22.08.2014.god-26.Ševval 1435.h.g.
U Allahovu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, mu’mini imaju najljepši uzor, kao što stoji u 21. ajetu Sure Al-Ahzab:
لَقَدْ كَانَ لَكُمْ فِي رَسُولِ اللَّهِ أُسْوَةٌ حَسَنَةٌ لِمَنْ كَانَ يَرْجُو اللَّهَ وَالْيَوْمَ الْآخِرَ وَذَكَرَ اللَّهَ كَثِيرًا
Vi u Allahovu Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem) imate najljepši uzor, za onoga koji žudi Allahu i Ahiretu i koji Allaha mnogo spominje.
Prema tome, oni koji žude za susretom sa svojim Gospodarem, koji se raduju Ahiretu i uživanjima na njemu i koji mnogo spominju Allaha, dželle še’nuhu, slijede sunnet Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, jer je to jedan od načina postizanja Allahovog, subhanehu ve te’ala, zadovoljstva, što bi trebao da bude cilj svih nas.
Da li je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, naš istinski uzor, slijedimo li njegov sunnet i nadamo li se Allahovoj, dž.š., milosti i nagradi? Kako smo uredili naše živote i da li je islam naš put ili smo sebi uzeli druge puteve za smisao života na dunjaluku?
Hoćemo li se braćo popraviti i približiti svome Gospodaru i provoditi svoj život u pokornosti Allahu, dželle še’nuhu, i Njegovu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem? Zar svojim ponašanjem neki od nas ne izazivaju Allahovu, dž.š., srdžbu i ne približavaju se džehennemskoj provaliji? Zar neki od nas ne preživljavaju predznake Sudnjeg dana u svojim kućama, komšiluku, poslu itd.? I ima li harama koji u Bosni i Hercegovini nije našao sebi pogodno tlo i ima li koji od njih da ga Bošnjaci nisu kušali?
Bošnjaci nad kojima je počinjen stravičan genocid i koji su od strane zločinaca i njihovih mentora i pomagača bili osuđeni na nestanak ponašaju se kao da se ništa nije desilo i bezbrižno drijemaju, dok neprijatelji ove dobre zemlje Bosne nastavljaju sa aktivnostima na putu realizacije davno skrojenih planova i iscrtanih granica!
Zato je na plećima svakog odgovornog Bošnjaka, koji je na sebe preuzeo emanet funkcije, da taj svoj emanet izvrši na najbolji način i da stalno ima na umu visoku cijenu koja je plaćena za ovu našu lijepu Bosnu i Hercegovinu. A svi ćemo mi braćo biti pitani za ono što nam je povjereno na čuvanje i trebaćemo na ta pitanja dati precizne odgovore. Zasigurno će na Sudnjem danu biti mnogo funkcionera koji će poželjeti da nikada nisu ni predloženi na bilo koju funkciju, a kamoli da su je vršili, poželjeće da su cijeloga života bili na Birou i da nisu imali ni sekretaricu, ni službeni auto, ni mobitel, ni reprezentaciju, ni dnevnice, ni naknade za prekovremeni rad i odvojeni život, niti da su uzimali mito, u novcu, zlatu, skupocjenim satovima, markiranim odijelima, kravatama, mirisima, pečenju, mladoj teletini i janjetini i to od sirotinje koja to sebi nikada nije mogla ni priuštiti!!! Jednom riječju, poželjeće toga Dana da su bili bez položaja, uticaja i odgovornosti.
Kaže Allah, dželle še’nuhu, u 128. ajetu Sure Et-Tevbe:
لَقَدْ جَاءَكُمْ رَسُولٌ مِنْ أَنفُسِكُمْ عَزِيزٌ عَلَيْهِ مَا عَنِتُّمْ حَرِيصٌ عَلَيْكُمْ بِالْمُؤْمِنِينَ رَءُوفٌ رَحِيمٌ
Došao vam je Poslanik, jedan od vas, teško mu je što ćete na muke udarati, jedva čeka da pravim putem pođete, a prema vjernicima je blag i milostiv.
Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, su teško padale nevolje koje su snalazile njegove ashabe i ummet i od srca je želio da što prije prihvate put istine.
On, sallallahu alejhi ve sellem, je Allahovom, dželle še’nuhu, milošću bio veoma blag i milostiv prema svojim ashabima, kao što stoji u 159. ajetu Sure Ali Imran:
فَبِمَا رَحْمَةٍ مِنْ اللَّهِ لِنْتَ لَهُمْ وَلَوْ كُنْتَ فَظًّا غَلِيظَ الْقَلْبِ لَانْفَضُّوا مِنْ حَوْلِكَ فَاعْفُ عَنْهُمْ وَاسْتَغْفِرْ لَهُمْ وَشَاوِرْهُمْ فِي الْأَمْرِ فَإِذَا عَزَمْتَ فَتَوَكَّلْ عَلَى اللَّهِ إِنَّ اللَّهَ يُحِبُّ الْمُتَوَكِّلِينَ
Samo Allahovom mološću ti si blag prema njima; a da si osoran i grub, razbježali bi se od tebe. Zato im praštaj i moli da im bude oprošteno i dogovaraj se s’ njima! A kada se odlučiš, onda se pouzdaj u Allaha, jer Allah zaista voli one koji se uzdaju u Njega!
Poslanikova, sallallahu alejhi ve sellem, milost prema ashabima je bila veoma važna poslanička karakteristika, koju nalazimo u različitim situacijama, čime je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jačao zajednicu muslimana i samim time ashabe podučavao na koji način će pozivajući u islam plijeniti srca ljudi, te kako će urediti svoje međusobne komunikacije. Zato su se njegovi ashabi natjecali u međusobnoj ljubavi, milosti, darežljivosti i praštanju i štitili su čast drugih muslimana, na isti način kako su štitili svoju čast i čast svoji ukućana.
Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, za razliku od ostalih Allahovih, dželle še’nuhu, poslanika je bio počašćen sa pet stvari, o kojima on u hadisu koji bilježi imam Buharija, kaže:
عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّه عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “أُعْطِيتُ خَمْسًا لَمْ يُعْطَهُنَّ أَحَدٌ قَبْلِي: نُصِرْتُ بِالرُّعْبِ مَسِيرَةَ شَهْرٍ وَجُعِلَتْ لِيَ الْأَرْضُ مَسْجِدًا وَطَهُورًا فَأَيُّمَا رَجُلٍ مِنْ أُمَّتِي أَدْرَكَتْهُ الصَّلَاةُ فَلْيُصَلِّ وَأُحِلَّتْ لِيَ الْمَغَانِمُ وَلَمْ تَحِلَّ لِأَحَدٍ قَبْلِي وَأُعْطِيتُ الشَّفَاعَةَ وَكَانَ النَّبِيُّ يُبْعَثُ إِلَى قَوْمِهِ خَاصَّةً وَبُعِثْتُ إِلَى النَّاسِ عَامَّة.” (بخارى)
Prenosi Džabir ibn Abdullah, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Dato mi je pet stvari, koje nisu date nikome prije mene: 1) Potpomognut sam strahom (neprijatelja od mene) na udaljenosti mjesec dana (hoda). 2) Zemlja mi je data mjestom za sedždu i čistom, pa gdje god nekog čovjeka od moga ummeta zadesi namaz neka klanja. 3) Dozvoljen mi je ratni plijen koji nije bio dozvoljen nikome (od poslanika) prije mene. 4) Dat mi je šefa’at (zalaganje za vjernike). 5) I svi poslanici su slati samo svome narodu, a ja sam poslat svim ljudima!” (Buharija)
Ovih pet stvari je počast za Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ali i za njegov ummet, pa ih ističimo i prenosimo drugima!
Braćo, svedimo sami sa sobom račune i zapitajmo se je li naša ljubav prema Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, onakva kakvu je od nas traži naš Gospodar, slijedimo li zaista njegov sunnet u svim sferama njegova života, žudimo li za susretom s Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovim šefa’atom na Sudnjem danu, čeznemo li za njegovim društvom u najvišim džennetima, učimo li našu djecu da ga vole i da im on bude najbolji uzor, a ne da se ugledaju na razvratnike i nevjernike i sanjamo li Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ili su nam snovi kao i java puni dunjaluka i varljivih dunjalučkih ukrasa?! Sve su to pitanja na koja treba da odgvorimo i da se inša-Allah mijenjamo na bolje, radi našeg dobra na obadva svijeta.
Nakon što se Medinom proširila vijest o smrti Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ustao je Bilal ibn Rebbah, radijallahu anhu, prvi muezzin u islamu da prouči ezan i time izvrši svoju dužnost, kojom ga je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zadužio. I započeo je ezan, ali kada je vidio da u mihrabu nema Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, okrenu se prema njegovoj kući, iz koje on nije izlazio, pa osjeti veliku prazninu i samoću, jer ostade bez svoga učitelja, vođe i Poslanika, pa kako da dovrši ezan? Nekako je proučio prvi dio ezana, ali kada dođe do riječi ”Ešhedu enne Muhammeden resulullah (Svjedočim da je Muhammed Alahov Poslanik)”, u njemu nestade daha i ne mogaše proučiti više ni riječi. Zajeca, a u plač briznuše i svi prisutni ashabi. Bolje reći, plakala je čitava Medina. Bilal, radijallahu anhu, se u plaču baci na zemlju i ostade na njoj ležati. Kako da bude muezzin, a nema njegova imama? Bilal, radijallahu anhu, reče da nakon Poslanikove, sallallahu alejhi ve sellem, smrti neće i ne može više učiti ezan. Upita ga Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu: ”Pa ko će nam onda učiti ezan?” Bilal, radijallahu anhu, mu reče da sebi nađu drugog muezzina. Tako utihnu Bilalov, radijallahu anhu, ezan u Medini.
I na kraju, ljubav prema Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, braćo i sestre ne ogleda se u godišnjem učenju Mevluda, mevludskom šerbetu, mevludskim šećerkama i levhama na zidovima naših kuća i džamija na kojima je ime našeg voljenog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, već stalnim nastojanjem da njegov sunnet pretočimo u naš svakodnevni život!
Braćo, slijedimo sunnet našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, riječju i djelom, volimo ga istinskom ljubavlju i žudimo za njegovim društvom u džennetu!
Gospodaru, pomozi nam da sačuvamo svjetlo islama, pomozi svim ugroženim i obespravljenim ljudima, učini nas od onih čiji je uzor Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, sačuvaj nas iskušenja, koja ne možemo podnijeti, oprosti našim roditeljima i dobrim precima i sastavi nas u džennetu, uputi našu djecu i naše potomke i učini ih radostima naših očiju i srca, oprosti nam grijehe, budi nam milostiv na Sudnjem danu i uvedi nas u džennete u društvu poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!