Kada se približio kraj jednom uglednom i jako bogatom muslimanu pozvao je svoja dva sina i predao im dva zapečaćena pisma. Rekao im je da Prvo pismo smiju otvoriti kad on umre i prije nego što ga ukopaju, a Drugo pismo tek nakon njegove dženaze.
Nakon što je otac umro braća se sakupiše i otvoriše Prvo pismo da vide očevu oporuku. U njoj je pisalo: “Dragi moji sinovi, kad umrem ogasulite me, zamotajte u ćefine i obujte mi čarape. Nemojte me zakopavati bez čarapa!”
Braća se počese prepirati. Mlađi reče da bi trebali ispuniti očevu želju, dok stariji reče da se niko od muslimana ne kopa u čarapama, pa neće ni njihov otac. Tako i bi, i oni ukopaše oca bez čarapa.
Nakon dženaze otvoriše drugo pismo da vide šta im je otac oporučio. U njemu je pisalo: “Dragi moji sinovi! Bio sam jako bogat i vidite šta sam sve na dunjaluku imao, a u grob ni čarape nisam ponio!”