Vraćajući se sa posla otac ugleda svog šestogodišnjeg sina koji je stajao pred ulaznim vratima, a kad su se pozdravili sin ga upita:
– Baba smijem li da te nešto pitam?
– Da, svakako, kaži… – reče otac.
– Tata, koliko ti zarađuješ za jedan sat?
– A, što to tebe zanima? – skoro ljutito reče otac.
– Samo želim da znam, molim te odgovori mi!
Konačno mu je otac rekao da zarađuje 50 dolara na sat. Čuvši to mališan je tužno oborio glavu, ali je skupio hrabrosti, pogledao oca i upitao ga:
– Baba , molim te možeš li da mi pozajmiš 25 dolara?
Otac, sada vidno ljut poče da viče da ako je to bio razlog da ga čeka pred vratima, treba da se srami. Ti da traži pare za svoje dječije gluposti, kao da ja naporno radim svaki dan za dječije ludorije i igračke… Natjerao je sina pravo u sobu i rekao mu da razmisli malo o svom sebičnom ponašanju. Dječak je tiho, bez riječi otišao u sobu, dok je otac nastavio ljuto da komentariše i da se čudi na ponašanje današnje djece.
Nakon određenog vremena shvativši da je pretjerao popeo se u dječiju sobu i sada već posramljen pitao:
– Spavaš li sine?
– Ne baba, budan sam… – odgovori dječak.
– Izvini, možda sam bio prestrog prema tebi. Za što konkretno ti trebaju tih 25 dolara? Ma, nije važno, evo ti uzmi! – i dade pare djetetu.
– Veliko ti hvala baba!
Zadovoljan, mališan je rukom izvukao drugo klupče zgužvanih novčanica ispod pernice. Sada se otac još više naljutio s obzirom da je tražio od njega pare, a ima više nego što je za tako malo dijete potrebno.
– Ne, nisam imao dovoljno baba! – branio se sin. – Tek sada imam tačno 50 dolara. Mogu li da kupim jedan sat tvog vremena, tata? Ako može, molim te da sutra dođeš sat ranije, želim da jednom večeramo zajedno!
Šta je uradio otac – pretpostavite sami. Sami sebi završite priču onako kako mislite da treba da se završi ali ne zaboravite:
Ako sutra umremo, firma za koju radimo lako će nas zamijeniti. Međutim, porodica i prijatelji koji su ostali iza nas – njima ćemo nedostajati do kraja života!