Kažu da su dva brata krenula na put. Jahali su pustinjom. Tako jašući njih dvojica se nešto porječkaše, pa onaj stariji brat ošamari mlađeg. A ovaj siđe i zapisa u pijesku: „Danas me je moj brat ošamario.“ Uzjahaše svoje jahalice i nastaviše dalje. Tako su išli i naiđoše na jednu oazu. Tu je jedno malo jzero, palma. Mlađi brat sjaha da se okupa, ali ga u tom trenutku uhvati grč i poče se daviti. Kada to viđe stariji brat, on dotrča pruži ruku i spasi ga. Tada mlađi brat ode i uklesa u kamenu:
„Moj brat mi je danas spasio život.“ Kada je sve to vidio stariji brat, upita ga: „Šta ovo znači? Kada sam te ošamario napiso si na pijesku, da sam te ošamario, a sada ovo klešeš u kamenu.“
A mlađi brat odgovori: „Ono prvo je loše. Želim da se zaboravi. Puhnut će vjetar i odnijeti to. A ovo drugo je dobro, želim da se to pamti dugo. Da ljudi čitaju.“