Gandi je trčao da bi stigao na voz koji se počeo kretati. Kako se penjao na voz, pored željezničke pruge spala mu je cipela, ali ga to nije iznerviralo. Naprotiv, požurio je da skine i drugu cipelu i bacio je pored prve.
Njegovi prijatelji su se začudili tome i upitali ga: “Šta te je podstaklo na to što si uradio? Zašto si bacio drugu cipelu?” Gandi odgovari: „Želio sam da siromah koji nađe cipele nađe obje, te da se može okoristiti njima, jer jedna cipela mu neće biti od koristi, kao što ne bi bila ni meni.“
Mnoge su pouke ove priče:
- Ne nerviraj se zbog beznačajne stvari koja se može nadoknaditi
- Odluke treba donositi na temelju principa, a ne na temelju strasti i raspoloženja
- pretvori iskušenje u dobročinstvo (gubljenje cipele – iskušenje)