Početna » Dershana » Tekstovi » Stav šerijata o sihru

Stav šerijata o sihru

Piše: Prof. Amel H. ef. Habeš

U ovom radu želim da predstavim čitalačkoj masi šta je to sihr, ajeti i hadisi koji spominju sihr. Da bi znali sa čime se susurećemo u svojim životima i kako se postaviti prema sihru.

  1. JEZIČKO ZNAČENJE SIHRA

El-Ezheri je rekao: “Sihr je svako djelo putem koga se čovjek približava šejtanu i kojim se traži njegova usluga.” Na drugom mjestu kaže:“Suština sihra je prikazivanje neke pojave u lažnom liku suprotnom njegovoj biti. Kada sihirbaz hoće da prikaže lažnu sliku kao istinitu i predstavi nešto u suprotnosti od njegove biti, on to opsihri i ono postane suprotno svojoj suštini.” (Lisanul-Areb)

Prenosi se od Ibnu Ebi Aiše da je rekao: “Kada Arapi nazivaju sihr sihrom, onda ga oni tako zovu zato što on pretvara (preobraća) zdravlje u bolest.” (Lisanul-Areb)

Ibnu Faris je rekao: “Sihr je prikazivanje neistine u vidu istine.” (Lisanul-Areb)

U djelu “Muhitul-Muhit” se kaže: “Sihr je prikazivanje stvari u njima suprotnom stanju kako bi se izazvao nered.”

El-Džessas je u svome djelu El-Ahkam, definisao sihr riječima: “To je svaki čin skrivenog uzročnika, koji se prikazuje u suprotnosti sa uobičajenim, na način obmane i prevare.”[1]

  • SIHR U ŠERIJATSKOJ TERMINOLOGIJI

Fahruddin Er-Razi je rekao: “Sihr u šerijatskom značenju se veže za sve ono čiji je uzrok skriven, što izgleda suprotno njegovoj suštini, i što se dešava u vidu opsjene i varke.”

Ibnu Kudame El-Makdisi kaže: “Sihr je vračanje, zapisivanje i vezivanje čvorova. Ima uticaj na srce i tijelo, pa se kao posljedica toga javljaju bolesti, ubistva i rastavljanje bračnih drugova. On spriječava čovjeka od spolnog općenja sa svojom ženom itd. Neki od njih se spravljaju da bi razdvojili muža od žene ili da bi omrzli jedno drugom ili da bi omilili jedno drugom.”

A Ibnul-Kajjim je rekao: “To je složeno djelovanje zlih duhova i podložnost utjecaju natprirodnih sila.”[2]

  • SUŠTINA SIHRA

Radi se o sporazumu između sihirbaza i šejtana koji se sastoji u tome da sihirbaz počini neke harame ili djela koja vode u širk (nevjerstvo), a da mu šejtan zauzvrat pomaže i bude poslušan u onome što traži od njega.

  • NEKA SREDSTVA KOJIMA SE SIHIRBAZI SLUŽE DA BI SE PRIBLIŽILI ŠEJTANU

Postoje sihirbazi koji zavežu Mushaf za tabane i sa njime ulaze u toalet. Neki od njih pišu kur’anske ajete nečistoćom, neki ih pišu krvlju od menstruacije. Jedni opet pišu kur’anske ajete na svojim tabanima, drugi pišu Fatihu naopako. Neki od njih klanjaju bez abdesta, neki su stalno u stanju džunupluka (nečisti), neki kolju u ime šejtana i ne spominju Allahovo ime i nose kurban tamo gdje im odredi šejtan. Neki razgovaraju sa zvijezdama i čine im sedždu, neki opće sa svojom majkom ili kćerkom, neki pišu talismane nearapskim riječima koje imaju značenje nevjerništva.

Sada nam postaje jasno da džin neće pomoći sihirbaza niti mu služiti, osim uz protuuslugu. Što je sihirbaz veći kafir, to je šejtan poslušniji i brži u izvršavanju njegovih naređenja. A ako sihirbaz uskrati poslušnost šejtanu, ovaj mu neće više služiti i ignorisat će njegova naređenja.

Zbog toga su šejtan i sihirbaz potpuno isti u neposlušnosti prema Allahu. Sam pogled u lice sihirbaza, je potvrda rečenog. Na njegovu licu ćeš vidjeti tamu kufra poput crnog oblaka. A ako ga bolje upoznaš, primjetit ćeš da je u stalnom sukobu sa samim sobom, a tako isto i sa svojom ženom i djecom i ne može mirno spavati. Džini uznemiravaju i porodicu toga čovjeka, njegovu djecu i ženu, tako da među njima učestaju svađe i nesuglasice.[3]

  • DOKAZI IZ KUR’ANA O POSTOJANJU DŽINNA I ŠEJTANA

Dokazi iz Kur’ana su brojni. Dovoljno je znati da u Kur’anu postoji čitava sura koja govori o džinima.
            Riječ džin je u jednini spomenuta na dvadeset i dva mjesta u Kur’anu, a ista riječ u množini na sedam mjesta. Riječ šejtan u jednini je spomenuta na šezdeset i osam mjesta, a ista riječ u množini na sedamnaest mjesta.

Uzvišeni Allah je rekao:
           “Kada ti poslasmo nekoliko džina da Kur’an slušaju, i kada dodoše da ga čuju, oni rekoše: “Pst!” A kada se njegovo učenje završi vratiše se da svoj narod opominju.”[4]

“O skupe džinski i ljudski, zar vam iz redova vas samih poslanici nisu dolazili koji su vam ajete Moje kazivali i upozoravali vas da ćete ovaj vaš dan dočekati?”[5] 

“O družine džina i ljudi, ako možete da preko granica nebesa i Zemlje prodrete, prodrite, moći ćete prodrijeti jedino uz veliku moć.”[6]

“Reci: Meni je objavljeno da je nekoliko džina prisluškivalo i reklo: “Mi smo doista Kur’an, koji izaziva divljenje, slušali.”[7]

“I bilo je ljudi koji su pomoć od džina tražili, pa su im tako obijest povećali.”[8]

“Šejtan želi da pomoću vina i kocke unese među vas neprijateljstvo i mržnju, i da vas od sjećanja na Allaha i od namaza odvrati. Pa hoćete li se okaniti?”[9]

“O vjernici, ne idite šejtanovim stopama! Onoga ko bude išao šejtanovim stopama on će na razvrat i odvratna djela navoditi.”[10]

  • KUR’ANSKI DOKAZI O POSTOJANJU SIHRA


          “I povode se za onim što su šejtani o Sulejmanovoj vladavini kazivali. A Sulejman nije bio nevjernik, šejtani su nevjernici, učeći ljude vradžbini i onome što je bilo nadahnuto dvojici meleka Harutu i Marutu, u Babilonu. A njih dvojica nisu nikog učili dok mu ne bi rekli: “Mi samo iskušavamo, i ti ne budi nevjernik!” I ljudi su od njih dvojice učili kako će muža od žene rastaviti, ali nisu mogli time nikome bez Allahove volje nauditi. Učili su ono što će im nauditi i od čega nikakve koristi neće imati iako su znali da onaj koji tom vještinom vlada neće nikakve sreće na onom svijetu imati. A doista je jadno ono za što su se prodali, kad bi samo znali!”[11]

”Zar za istinu koja vam je došla kažete da je čarolija? – Reče Musa – A čarobnjaci neće nikada uspjeti.”[12]

“I kad oni baciše, Musa uzviknu: “Ono što ste priredili čarolija je! Allah će je uništiti, jer Allah ne dopušta da djelo pokvarenjaka uspije. Allah će Svojom moći istinu učvrstiti, makar će to nevjernicima krivo biti.”[13]

“I Musa u sebi osjeti zebnju. Ne boj se! – rekosmo Mi – Ti ćeš, doista, pobijediti! Samo baci to što ti je u desnoj ruci, progutaće ono što su oni napravili, jer je ono što su oni napravili samo varka čarobnjaka, a čarobnjak neće, ma gdje došao, uspjeti.”[14]

“I Mi naredismo Musau: “Baci štap svoj! – I on odjednom proguta sve čime su oni bili obmanu izveli. I tako istina na vidjelo izbi i pokaza se da je bilo lažno ono što su oni priredili. I tu oni bijahu pobijeđeni i ostadoše poniženi, a čarobnjaci se licem na tle baciše. Mi vjerujemo u Gospodara svjetova – povikaše – Gospodara Musaova i Harunova.”[15]

“Reci: “Utičem se Gospodaru svitanja, od zla onoga što On stvara, i od zla mrkle noći kada razastre tmine, i od zla onih koji u uzlove pušu, i od zla zavidljivca kad zavist ne krije.”[16]

“Reci: “Tražim zaštitu kod Gospodara ljudi, Vladara ljudi, Boga ljudi, od zla šejtana, napasnika, koji zle misli unosi u srca ljudi – od džina i od ljudi.”[17]

  • HADISKI DOKAZ O POSTOJANJU SIHRA

Od Aiše, r.a., se prenosi da je rekla:


             “Jedan jevrej iz plemena Zurejk je opsihrio Poslanika, s.a.v.s., a zvao se Lubejd ibnul-E’asam. Poslaniku, s.a.v.s., se činilo da obavlja neke poslove, a on ih u stvari nije obavljao. Jednog dana ili jedne noći je bio kod mene, kada je mnogo Allahu dove upućivao, a zatim je rekao: “Aiša, jesi li primijetila da mi je Allah dao odgovor na ono što sam Ga pitao? Došla su mi dva čovjeka, jedan je sjeo kod moje glave, a drugi kod nogu, pa je jedan drugog upitao: “Od čega boluje ovaj čovjek?” Odgovori drugi: “On je opsihren.” “A ko je to uradio?” Reče: “Lubejd ibnul-E’asam.” “Na čemu mu je napravio sihr?” Kaže: “Na češlju i dlakama koje je stavio u koru od palme”. “A gdje je to? – upita ovaj. “U bunaru Zervan”. Allahov Poslanik, s.a.v.s., je poslao jednog ashaba da ga izvadi. Zatim je rekao: “Aiša, voda tog bunara izgleda poput boje potopljene kne, a plodovi palmi oko bunara su kao šejtanske glave. ”Ja ga upitah: “Allahov Poslaniče, zašto mu ne uzvratiš?” On odgovori: “Allah me je izliječio, a ja mrzim da činim ljudima zlo.” Zatim je naredio da se sihr uništi.”[18]

  • KRATKO POJAŠNJENJE AJETA O SIHRU IZ SURE EL-BEKARE

U ovom radu tretiraćemo 102. ajet iz sure El-Bekare u kojem se kaže:

 “I povode se za onim što su šejtani o Sulejmanovoj vladavini kazivali. A Sulejman nije bio nevjernik, šejtani su nevjernici, učeći ljude vradžbini i onome što je bilo nadahnuto dvojici meleka Harutu i Marutu, u Babilonu. A njih dvojica nisu nikog učili dok mu ne bi rekli: “Mi samo iskušavamo, i ti ne budi nevjernik!” I ljudi su od njih dvojice učili kako će muža od žene rastaviti, ali nisu mogli time nikome bez Allahove volje nauditi. Učili su ono što će im nauditi i od čega nikakve koristi neće imati iako su znali da onaj koji tom vještinom vlada neće nikakve sreće na onom svijetu imati. A doista je jadno ono za što su se prodali, kad bi samo znali!”

  • Povod objave (sebebu-n-nuzul)

Ibn Dževzi kaže da postoje dva predanja o povodu objave ovih ajeta:

  1. Jevreji su pitali Poslanika, s.a.v.s., o sihru i počeli raspravljati s njim pa su objavljeni ovi ajeti. Ovo prenosi Ebul-Alije.
  2. Kada se spomenulo ime Sulejmana, a.s., u Kur’anu, jevreji su rekli: “Zar nije čudno što Muhammed, s.a.v.s., misli da je Ebu Davud bio Poslanik? On je bio sihirbaz.” Nakon toga objavljeni su ajeti o sihru. Ovo prenosi Ibn Ishak.[19]
    1. Komentar ajeta

“Oni se povode za onim što su šejtani o Sulejmanovoj    vladavini    kazivali. A Sulejman  nije  bio  nevjernik,  nego  su  nevjernici  šejtani  koji  ljude  uče vradžbini…”  Es-Suddi kaže: “Šejtani su se penjali na nebo da bi   prisluškivali  govor, pa su slušali riječi meleka u vezi sa smrti,  gajbom  (nevidljivim) ili naredbe, pa bi zatim dolazili gatarima da ih o tome izvijeste. Gatari su to kazivali ljudima, koji  bi  potom  vidjeli  da  je  tako  kako  su  ovi  kazali. Kada  bi  gatari  stekli  njihovo  povjerenje,  onda  bi  im  lagali  ubacujući u to nešto drugo, odnosno uz svaku  riječ  dodavali  bi  sedamdeset  novih. To su ljudi zapisivali u knjige, a među sinovima Israilovim raširilo se da džini  poznaju  nevidljivo (gajb). Nakon  toga,  poslan  je  ljudima  kao  poslanik  Sulejman, sakupio je te knjige, stavio ih u jedan sanduk i zakopao ispod svog prijestolja,  pa  se  nijedan  od  šejtana  nije mogao približiti ovoj stolici, a da ne bude spaljen. On je rekao: “Svakome za koga čujem da govori kako šejtani znaju nevidljivo  (gajb),  glavu  ću odrezati!” Kada je Sulejman, a.s., umro i kada je nestalo  učenjaka  koji  su  to  znali,  te  došli  njihovi  nasljednici,  šejtan  je  uzeo ljudski lik, zatim je došao jednoj skupini  sinova  Israilovih  i  rekao  im:  “Hoćete  li  da  vas  upoznam  s  riznicom  koju nikada nećete moći iscrpiti?” Oni su  rekli:  “Da”,  a  on  im  je  kazao:  “Kopajte  ispod  prijestolja!”  Zatim  je  otišao  s  njima,  pokazao  im  mjesto  i  stao   pored   njega.   Oni   su   rekli:   “Približi  se!”,  a  on  im  je  odgovorio:  “Ne, ali ću biti ovdje uz vas, pa ako to ne nađete, ubijte me!” Oni su kopali i  našli  su  te  knjige.  Kada  su  ih  izvadili, šejtan je rekao: “Sulejman je ovom   vradžbinom   upravljao   ljudima,   šejtanima  i  pticama.”[20] 

“…u Babilonu, Haruta i Maruta, a to nije objavljeno dvojici meleka. Njih dvojica nikoga  nisu  učili  dok  mu  ne  bi  rekli:  ‘Mi  samo  iskušavamo,  a  ti  nemoj  biti  nevjernik!’ I ljudi su od njih dvojice učili kako će muža od žene rastaviti.” Naime,   židovi   su   smatrali   da   su   Džebrail  i  Mikail,  a.s.,  donijeli  vradžbine  Sulejmanu,  a.s.,  pa  zato  Allah  Uzvišeni  pokazuje  da  to  nije  istina, saopćavajući Svom vjerovjesniku Muhammedu,  a.s.,  da  oni  nisu  donijeli  vradžbine i da je Sulejman, a.s., čist od  vradžbina  koje  mu  pripisuju. On  im  saopćava da su vradžbine djelo šejtana koji  ljude  tome  poučavaju  u  Babilonu,  te da su oni koji ih poučavaju tome dva čovjeka  po  imenu  Harut  i  Marut… ili da su oni  dvojica  kraljeva,  Davuda i Sulejmana,   a.s… ili   da su Harut i Marut dva istaknuta džina (dva plemena), odnosno, da su ta dva čovjeka, jedan  po  imenu  Harut,  a  drugi  po  imenu  Marut,  bili  ustvari  predstavnici ljudi.[21] Zanimljivo zapažanje iznosi Muhamed Asad kada kaže: “Što se tiče određenja Haruta i Maruta, većina čitalaca Kur’ana izgovaraju melekejn (dva meleka), ali je autentično zabilježeno (Taberi, Zamahšeri, Begavi, Razi, itd.) da je veliki Poslanikov ashab Ibn ‘Abbas, kao i nekoliko učenih ljudi slijedeće generacije – npr. Hasan el-Basri, Ebul-Esved i Ed-Dahak – to čitao kao melikejn (dva kralja). Ja sam osobno naklonjen ovom poslednjem shvaćanju, ali pošto je ono drugo općenitije prihvaćeno, ja sam ga onda ovdje usvojio.”[22] Sejjid Kutb kaže da su oni bili meleki.[23]

“Njih dvojica nikoga nisu učili dok mu ne bi rekli: “Mi samo iskušavamo, a ti  nemoj  biti  nevjernik!”  Es-Suddi  kaže:  “Kada  bi  im  došao neki čovjek sa željom da ga pouče sihru, oni bi ga savjetovali govoreći: “Ne  budi  nevjernik,  jer  mi  smo  samo  iskušenje…!”,  a  kada  ne  bi  odustao,  rekli  bi  mu:  “Otiđi  do  onog  pepela  i  pomokri  se  na  njega!”  Kada  bi  to  učinio,  iz  njega  bi  bljesnulo  svjetlo  imana  do  neba,  zatim  bi  se  pojavilo  nešto crno poput dima što bi nestalo na nebu. To  je  bio  iman. Zatim  bi  se  ponovo  pojavilo  nešto  tako  i  to  bi  došlo  do  njegovih  ušiju  i  do  svega  drugog. To  je bila  Allahova  srdžba. Kada  bi  im  to  saopćio,  oni  bi  ga  poučili čaroliji. To je smisao riječi Allaha Uzvišenog: “Mi samo iskušavamo, a ti nemoj biti ne vjernik!”, te riječi : “I  ljudi  su  od  njih  dvojice  učili kako će muža od žene rastaviti.” Tako  bi  ljudi  od  Haruta  i  Maruta  naučili čaroliju   upuštajući   se   u   pokuđena  djela  i  idući čak  dotle  da  rastavljaju muževe od žena, bez obzira na  njihovu  vezanost  i  bliskost.[24]

“…ali   oni   nisu   mogli   nikome   bez   Allahove   volje   nauditi.” Sufjan  es-Sevri  kaže:  “Osim  Božijom  odredbom.” Hasan   al-Basri   to   tumači ovako: “Da, ko želi, Allah im da vlast nad njim, a ko ne želi i ne da.”[25]

   Zatim: “Učili su ono što će im nauditi i od čega koristi neće imati”, tj. što će  im  nanijeti  štetu  u  vjeri,  a  neće donijeti korist ravnu toj šteti, “iako  su  znali  da  onaj  ko  to  sebi  pribavi,  na  drugom  svijetu  nikakve  sreće  neće  imati.” Dakle, židovi koji  su  uzeli  čaroliju  umjesto  da  slijede  Poslanika,  salallahu  alejhi  ve  sellem, znali su da – onaj ko to bude činio  –  na  drugome  svijetu  neće  imati  nikakve  sreće,   odnosno,   nikakvog   dobitka. To  navode  Ibn-Abbas,  Mudžahid  i  Es-Suddi. “A  doista  je  jadno  ono  za  što  su  se  prodali,  kada  bi  samo  oni  to  znali.” Kada  bi  oni  znali  šta  im  je  savjetovano,  vidjeli  bi  da  je  doista  jadna zamjena za vjeru čarolija koju su uzeli umjesto da vjeruju i slijede Poslanika.[26] Također, spomenuta je i prodaja, jer su za podučavanje sihiru uzimali naknadu.[27]

  • ŠERIJATSKI PROPISI

Ulema je se razišla oko pitanja o sihru, da li je on stvaran ili je to obmana i mašta? Mišljenje većine učenjaka ehlis-suneta vel-džema’a je da je sihr istinit i stvaran. Mišljenje mu’tezila i nekih od ehlis-suneta je da sihr nije istinit. Po njima sihr ima nekoliko vrsta.

  • Vrste sihra
  • Obmana, priviđanje, trik, čarolija. To je kao što rade mađioničari.
  • Proricanje sudbine i gatanje uz saglasnost. To je ono kao što rade gatari.
  • Sihr putem tračarenja, cinkarenja i prenošenja tuđih riječi.
  • Sihr kao prevara.

Većina učenjaka (džumhur) smatra da sihr postoji i da ima uticaj na čovjeka. Unošenje mržnje među supružnicima i razdvajanje od porodice, koje potvrđuje Kur’an, nije ništa drugo do sihr. Da sihr nema uticaj na čovjeka Kur’an nam ne bi naredio da tražimo zaštitu od njega.[28]

  1. UČENJE O SIHRU I PODUČAVANJE DRUGIH TOME

Neki učenjaci smatraju da je dozvoljeno učiti o sihru uz argument da su meleki podučavali ljude o tome, kako se prenosi u Kur’anu Časnom. Ovo mišljenje zastupa i ehlisunnetski učenjak Fahr er-Razi.

Većina smatra da je pokuđeno učiti o sihru ili druge podučavati tome, jer ga Kur’an kudi. Poslanik, a.s., ga je ubrojao u velike grijehe kada kaže: “Klonite se sedam velikih grijeha!” “A koji su to grijesi?” – upitaše ga, a on reče: “Pripisivanje druga Allahu, sihr, bespravno ubijanje onoga kojeg je Allah zabranio ubiti, uzimanje kamate, otimanje imetka siročadi, bježanje s bojnog polja i potvaranje za blud čednih vjernica.”[29]

El-Alusi kaže: “Ima mišljenje da je mubah baviti se time, a to smatra i imam Er-Razi govoreći: ‘Mnogi istraživači su se složili da učenje o sihru nije ni ružno ni pokuđeno, jer je znanje veličanstveno, kao što je Allah, dž.š., rekao: Zar su isti oni koji znaju i koji ne znaju.[30] Ukoliko se ne zna ništa o sihru, ne bi se mogla napraviti razlika između mu’džize i sihra, pa kako da znanje bude pokuđeno i ružno.” I također je dodao: “Ispravno je mišljenje većine (džumhur) da je zabranjeno učiti o sihru, osim kada postoji šerijatski razlog.”[31]

  1. PROPIS O SIHIRBAZU

Ebu Bekr el-Džessas kaže: “Prve generacije su se složile da je obaveza ubiti sihirbaza, jer smatraju da je takav počinio kufr, prema hadisu Poslanika, s.a.v.s.: ‘Ko ode svešteniku, mađioničaru ili gataru i vjeruje u ono što mu kažu, negira (poriče) ono što je objavljeno Muhammedu.’”[32]

  1. Razilaženje fakiha po ovom pitanju

Prenosi se od Ebu Hanife da je rekao: “Sihirbaz se ubija kada se to sazna i ne traži se da se pokaje. Ne prihvataju se njegove riječi: ‘Ostavljam sihr i kajem se zbog toga.’ Ako prizna da je sihirbaz, onda je njegova krv dozvoljena, bio on musliman, rob ili slobodan. Ko god prizna da je sihirbaz njegova krv je dozvoljena.”

Ibn Šudža’a je rekao: “Propis o sihirbazu (čovjeku ili ženi) je propis kao o otpadniku ili otpadnici.” Također kaže: “Sihirbaz, pored toga što je učinio nered na Zemlji, učinio je i štetu drugima, a takav se ubija, jer on druge ubija.”

Imam Malik je rekao: “Ako se musliman bavi sihrom, onda se ubija i ne pita se da se pokaje, jer on napada islam. Njegovo priznanje nije dokaz njegovog pokajanja već otpadništva. Njegova tevba ne znači ništa. A ako je sihirbaz ehli-kitabija (kršćanin ili jevrej), onda se ne ubija, osim ako je oštetio muslimana.”

Imam Šafija kaže: “Sihirbaz nije počinio kufr svojim sihrom, makar nekog i ubio time. Ne ubija se, već daje diju (otkup).”

Imam Ahmed kaže: “Sihirbaz je počinio kufr svojim sihrom, ubio nekog njim ili ne.”

Kada se sumiraju stavovi imama, primjetno je da, prema Ebu Hanifi, sihirbaz nevjernik se ubija ne pitajući ga za pokajanje. Propis sihirbaza od ehli-kitabija je isti kao i propis sihirbaza muslimana. Prema Šafiji, sihirbaz nije počinio kufr i ne ubija se, osim ako je imao namjeru da ubije drugog. Malik smatra da se sihirbaz musliman ubija, dok se sihirbaz ehli-kitabija ne ubija. Musliman sihirbaz je zbog svog sihra nevjernik.[33]

BIBLIOGRAFIJA:

  • Kur’an, prijevod na bosanski: Besim Korkut.
  • Rida eš-Šerkavi, Zaštita od džina i šejtana, Ilum d.o.o., Bužim, 2008. god.
  • Vehid Abdusselam Bali, Oštri mač u borbi protiv zlih sihirbaza, Prosperitet, Sarajevo, 2000. godina.
  • Tefsir ibn Kesir: skraćena verzija, Visoki saudijski komitet za pomoć BiH, Sarajevo, 2002. godina.
  • Muhammed el-Gazali, Tematski tefsir kur’anskih sura, Obzorja, Sarajevo, 2003. godina.
  • Dr. hfz. Almir Pramenković, Izbor tefsirskih tema, El-Kelimeh, Novi Pazar, 2016. godina.
  • Muhammed Asad, Poruka Kur’ana, Bemust, Sarajevo, 2004. godina.
  • Sayyid Qutb, U okrilju Kur’ana, FIN, Sarajevo, 1996. godina.
  • Ibn Džuzejj el-Kilbi el-Endelusi, Olakšani komentar Kur’ana, Libris, Sarajevo, 2014. godina.
  • Buharijina zbirka hadisa, sažetak, El-Kalem, Sarajevo, 2004. godina.

[1] Rida eš-Šerkavi, Zaštita od džina i šejtana, Ilum d.o.o., Bužim, 2008. god., str: 62.

[2] Vehid Abdusselam Bali, Oštri mač u borbi protiv zlih sihirbaza, Prosperitet, Sarajevo, 2000. god., str: 10.

[3] Vehid Abdusselam Bali, Oštri mač u borbi protiv zlih sihirbaza, Prosperitet, Sarajevo, 2000. god., str: 11.

[4] Kur’an, El-Ahkaf, 29.

[5] Kur’an, El-En’am, 130.

[6] Kur’an, Er-Rahman, 33.

[7] Kur’an, El-Džinn, 1.

[8] Kur’an, El-Džinn, 6.

[9] Kur’an, El-Ma’ida, 91.

[10] Kur’an, En-Nur, 21.

[11] Kur’an, El-Bekara, 102.

[12] Kur’an, Junus, 77.

[13] Kur’an, Junus, 81 – 82.

[14] Kur’an, Ta-ha, 67 – 69.

[15]Kur’an, El-E’araf, 117 – 122.

[16] Kur’an, El-Felek, 1 – 5.

[17] Kur’an, En-Nas, 1 – 6.

[18] Sahihu-l-Buhari, 10/222

[19] Dr. hfz. Almir Pramenković, Izbor tefsirskih tema, El-Kelimeh, Novi Pazar, 2016. god., str: 113.

[20] Tefsir ibn Kesir: skraćena verzija, Visoki saudijski komitet za pomoć BiH, Sarajevo, 2002. god., str: 80.

[21] Tefsir ibn Kesir: skraćena verzija, Visoki saudijski komitet za pomoć BiH, Sarajevo, 2002. god., str: 80..

[22] Muhammed Asad, Poruka Kur’ana, Bemust, Sarajevo, 2004. god., str: 21.

[23] Sayyid Qutb, U okrilju Kur’ana, FIN, Sarajevo, 1996.god., str: 137 – 139.

[24] Tefsir ibn Kesir: skraćena verzija, Visoki saudijski komitet za pomoć BiH, Sarajevo, 2002. god., str: 82.

[25] Tefsir ibn Kesir: skraćena verzija, Visoki saudijski komitet za pomoć BiH, Sarajevo, 2002. god., str: 82.

[26] Ibid, str: 82.

[27] Ibn Džuzejj el-Kilbi el-Endelusi, Olakšani komentar Kur’ana, Libris, Sarajevo, 2014. god., str: 232.

[28] Dr. hfz. Almir Pramenković, Izbor tefsirskih tema, El-Kelimeh, Novi Pazar, 2016. god., str: 117 – 121.

[29] Sahihu-l-Buhari, 5/294

[30] Kur’an, Ez-Zumer, 9.

[31] Dr. hfz. Almir Pramenković, Izbor tefsirskih tema, El-Kelimeh, Novi Pazar, 2016. god., str: 123.

[32] Musned Ahmed ibn Hanbel, br. hadisa: 9532

[33] Dr. hfz. Almir Pramenković, Izbor tefsirskih tema, El-Kelimeh, Novi Pazar, 2016. god., str: 125.

Preporučujemo

Da li kurbansko meso može biti nosilac virusa SARS Cov 2?

Piše: Prof. dr. Midhat Jašić Pitanje je imalo smisla jer su prošle sedmice potvrđeni nalazi ...